3.7万人报名云南省第77次自考，设立考点53个

Пропагандни плакат Балканског савеза

百度 1939年3月“东战团”抵达八路军冀中军区司令部。

Балкански савез (Балканска лига), основан 1912. године, представ?ао ?е групу држава удружених у савезнике, уочи Балканских ратова. Чланице Балканског савеза биле су Срби?а, Црна Гора, Бугарска и Грчка. Иде?ни творац Балканског савеза био ?е српски председник владе и министар спо?них послова Милован Милованови?. Оснива?е Балканског савеза било ?е од посебног знача?а за Срби?у, ко?о? ?е претила опасност од северног суседа — Аустроугарске монархи?е.

Ци?еви савеза у Првом балканском рату, били су ослоба?а?е преосталих делова Балкана од османске власти и сузби?а?е интереса Аустроугарске и Немачке за експанзи?у према истоку. У Другом балканском рату, савезници су се удружили против Бугарске, ко?а ?е прва и без об?аве рата напала Срби?у код Брегалнице.

Покуша? ствара?а Балканског савеза од стране кнеза Михаила Обренови?а

Главни помагач Михаилове националистичке спо?не политике био ?е Или?а Гарашанин. Он ?е 1862. године основао ?Српски одбор“ за националну пропаганду. Организова?е балканских хриш?ана ?едан ?е од корака ко?и ?е требало обавити пре рата. Влада ?е одржавала везе са бугарским револуционарем Раковским. У унутраш?ости зем?е формиран ?е доброво?ачки корпус од 3000 бораца ?ужнословенских зема?а. Од 1862. године ради се на пропаганди и у Македони?и где српска влада помаже цркве и школе. Година 1866. на?важни?а ?е у Михаилово? активности на ствара?у Балканског савеза. Он преговара са албанским првацима. Знача?но ?е склапа?е савеза са Црном Гором чиме су изгла?ени лоши односи ко?и тра?у од почетка Михаилове владавине. Никола Петрови? ?е био спреман да се одрекне престола ако кнез Михаило поведе рат за ослобо?е?е и у?еди?е?е српства. Обе кнежевине су се 1866. године обавезале на припрема?е рата против Турака. Исте године долази до зближава?а српске владе са хрватским политичарем Штросма?ером. Хрватски политичари прихватили су могу?ност да се Босна и Херцеговина припо?и Срби?и. Српска влада преко православних калу?ера води националну пропаганду у Босни и Херцеговини где насто?и да на сво?у страну придоби?е неке бегове. Следе?е, 1867. године, долази до споразума изме?у бугарских емиграната и српске владе ко?и предви?а ствара?е за?едничке српско-бугарске државе у форми конфедераци?е. Исте године зак?учен ?е споразум са Грчком ко?им су се обе чланице обавезале да у?у у рат против Турске уколико ?една од уговорних држава буде нападнута. Преговори се воде и са Румунима о конфедераци?и (1866).

Балкански савез почео се распадати након Михаилове смрти. Из ?ега ?е прва иступила Црна Гора, зна?у?и да тако мала држава не?е мо?и наметнути сво?у превласт у у?еди?ено? српско? држави. К?аз Никола говорио ?е да Михаиловом смр?у преста?е важност уговора из 1866. године. Односи изме?у две државе поста?у лоши од 1868. године. Црногорски врхови из?авили су да не?е допустити да Херцеговина без борбе припадне Срби?и. Исте године долази до прекида дипломатских односа изме?у Грчке и Турске. Намесништво се у овом сукобу држало по страни, па ?е Грчка стекла утисак да Балкански савез не?е користити ?ено? спо?но? политици. У претходно? децени?и пореме?ени су односи изме?у Срба и Бугара због великобугарске националне политике и македонског пита?а. Посто?ао ?е и црквени спор; намесничка влада протестовала против бугарског захтева да се ?ено? независно? држави припо?е епархи?е изван бугарске националне територи?е. Порта ?е прихватила бугарске захтеве 1870. године, али српска православна црква ни?е прихватила ова? Портин акт. И након Михаилове погиби?е, односи са Хрватском се разви?а?у, нарочито са Хрватском народном странком, односно бискупом Штросма?ером. Намесништво ?е затекло лоше односе са Хрватском. Разлог ?е био та? што ?е Михаило 1867. године прекршио споразум кога ?е Гарашанин склопио са Штросма?ером тако што ?е српски кнез августа исте године отпустио Гарашанина и потписао са Андраши?ем споразум на Иванки. Намесништво ?е на?пре хтело да се споразуме са Аустроугарском, што ни?е ишло лако због отпора Руса. Односи са Хрватском добри су током читаве владавине Намесништва, али се Штросма?ер повлачи из политике 1873. године када добри односи преста?у.

Источно пита?е 1911. године

Болесник на Босфору ?е у годинама ко?е су претходиле Балканским ратовима прожив?авало тешку кризу. Било ?е ?асно да су му дани одбро?ани. За разлику од Аустро-Угарске, ко?а ?е за Срби?у била пре?ак противник, Турци су се могли протерати са Балкана. Рани?а искуства показала су да по?единачно реше?е балканског пита?а ни?е могу?е. Ни?една од балканских држава ни?е била дово?но ?ака да сама реши турско пита?е, ве? ?е био потребан споразум ко?и би истовремено спречио велике силе да се умеша?у у дога?а?е на полуострву. Акци?а балканског приближава?а отпочела ?е када ?е минула опасност од анексионе кризе. Иници?атор покрета?а преговора била ?е Срби?а. Два непосредна ци?а за српску спо?ну политику била су: везати Руси?у за политику балканског споразума и придобити балканске државе, пре свега Бугарску, на савез. Избор Руси?е за савезницу био ?е природан ?ер се она противила спушта?у Хабзбуршке монархи?е на Балкан и водила традиционалну антитурску политику. Руси?а се залагала за савез балканских држава како би паралисала утица? Немачке и Аустро-Угарске. Цариградски амбасадор долазио ?е на помисао да чак и Турска у?е у такав савез. Бугарска ?е сво?им средиш?им положа?ем на Балкану била пресудни чинилац у обликова?у нове политичке карте. Тако?е, била ?е и во?нички на?снажни?а балканска држава (називана ?Пруском Балкана“). На?ве?а препрека формира?у Балканског савеза било ?е македонско пита?е, а спорно ?е било и пита?е Албани?е.

Преговори

Пропагандни плакат савезника испред А?а Софи?е

Тешко?у у српско-бугарским преговорима чинили су руски санстефански планови. Ме?утим, услед колеб?ивог држа?а бугарског владара Фердинанда ко?и се час осла?ао на Руси?у, час на Аустро-Угарску, повере?е руске владе у Бугарску ?е ума?ено. Руски посланик у Београду, Никола Хартвиг, прихватио ?е српско гледиште у реше?у балканских пита?а. Приликом посете кра?а Петра, Николе Паши?а и Милована Милованови?а Петрограду 1910. године, руски министар Изво?ски по први пут ?е признао да ?е Санстефанским мировним споразумом учи?ена неправда Срби?и. Руси?а ?е тако званично напустила санстефанске теж?е. Другу спо?нополитичку потешко?у чинило ?е албанско пита?е. Срби?а би запоседа?ем Албани?е добила излаз на море. Управо зато се Аустро-Угарска противила српском заузе?у Албани?е, а на ?ено? страни била ?е и Итали?а. Они су заступали ствара?е независне државе ко?а би се простирала до Вардара, обухватала Стару Срби?у и део бито?ског вила?ета.

Иници?атива за покрета?е преговора дошла ?е од српске владе. Срби?а ?е, после Руси?е, прва признала независност Бугарске 1909. године. Немири у Цариграду подстакли су српску владу да у Софи?у поша?е прве предлоге о зак?уче?у савеза. Фердинанд ?е вагао корист од таквог удружива?а. На прве понуде ни?е одговарао. Следе?е, 1910. године, Кри?анин Елефтериос Венизелос дошао ?е на власт у Грчко? и покренуо активни?у балканску политику. Године 1911. изби?а Итали?анско-турски рат за поседе у Либи?и. Рат ?е до теме?а уздрмао слабу Турску, што ?е подстакло бугарску владу да одговори на српске понуде. Октобра 1911. године Ризов, бугарски изасланик, доноси бугарске предлоге у Београд. О македонском пита?у посто?ала су два могу?а реше?а: да се оно решава одмах, или по завршетку рата. Обе стране тежиле су да што више захвате за себе.

У првим разговорима утвр?ен ?е опсег спорне зоне (од Шар-планине на западу до Родопа на истоку) ко?а ?е требало да буде поверена арбитражи руског цара. Фердинанд ?е одбио нацрт, те ?е председник бугарске владе Иван Гешов отишао на састанак са председником српске владе Милованом Милованови?ем. Због страха од Аустро-Угарске, састанак ?е одржан у строго? та?ности, 11. октобра 1911. године, у железничком вагону од Београда до Лапова. Постигнут ?е споразум у погледу склапа?а во?ног споразума, док се ни?е залазило у македонско пита?е. Преговори су настав?ени у Софи?и, а потом у Паризу, где су обе стране начиниле уступке. Никола Паши? на челу Радикалне странке оштро се супротставио Милованови?евом предлогу да се Бугарима уступи лева обала Вардара. Милованови? ?е имао подршку у Драгутину Димитри?еви?у Апису и организаци?и ?У?еди?е?е или смрт“. Они су прошире?е Срби?е видели у северно? Албани?и, у етнички ту?ем простору, што ?е и омогу?ило споразум са Бугарском. Тако ?е српско-бугарски уговор потписан 13. марта 1912. године и састо?ао се из ?авног (одбрамбени уговор) и та?ног дела (офанзива против Турске). Срби?и ?е припала неспорна зона северно и западно од Шар-планине, а Бугарима источно од Родопа и реке Струме.

Други део балканских преговора чине српско-црногорски и бугарско-грчки преговори. Грци су имали проблема на Криту на коме ?е ?ануара 1912. године образована револуционарна влада. Опасност од рата са Турском сада ?е била ве?а. Итали?анско бомбардова?е Дарданела (18. април) и запоседа?е Додеканеза и Родоса убрзали су преговоре, те ?е бугарско-грчки споразум склоп?ен 29. ма?а. Преговори изме?у Срби?е и Црне Горе во?ени су на Цети?у, а завршени су у Луцерну (Шва?царска) 27. септембра потписива?ем савеза.

Балкански савез представ?ао ?е ?ак во?ни и политички потенци?ал. Европска штампа називала га ?е седмом силом. Он ?е спречавао меша?е великих сила у балканска пита?а. Испу?ена ?е мисао кнеза Михаила ко?и ?е на ствара?у савеза радио ?ош шездесетих година 19. века. Руси?а и Аустро-Угарска су се договориле да не?е допустити промену посто?е?ег територи?алног ста?а на Балкану. Упркос томе, Црна Гора ?е 9. октобра об?авила рат Турско?, 17. октобра Срби?а и Бугарска, а 18. Грчка.

Први балкански рат

Балкан 1913. године

Укупна снага Балканског савеза износила ?е нешто ма?е од 600.000 ?уди и била ?е надмо?на над турском. Де?ства су се одви?ала на три фронта: Бугари су кроз Траки?у кренули ка Цариграду, Грци према Македони?и и Епиру, а Срби према Сан?аку, Албани?и и Македони?и. Врховни командант српске во?ске био ?е бивши министар во?ни Радомир Путник. Српска во?ска поде?ена ?е у три арми?е: првом ?е командовао Петар Бо?ови?. Била ?е то на?бро?ни?а арми?а ко?а се кретала ка Скоп?у. Другу ?е предводио Степа Степанови? и де?ствовала ?е у правцу ?устендила. Тре?а арми?а, под Божом ?анкови?ем, ратовала ?е према Косову. Прва српска арми?а односи победу на Куманову (23–24. октобар) након чега улази у Скоп?е. Тре?а арми?а ослободила ?е Призрен 30. октобра и ?аковицу 4. новембра. Ибарска во?ска ушла ?е у Нови Пазар и спо?ила се са црногорским трупама. Црногорци су опсели Скадар, Бугари ?едрене, Грци ?а?ину и Солун, кога осва?а?у 8. новембра. Српска и грчка во?ска спо?иле су се код Флорине. Балканске арми?е су за месец дана сломиле вековну турску превласт над Балканом. Турска ?е ве? 4. новембра затражила посредова?е великих сила.

Улазак српских трупа у Драч 29. новембра значио ?е нову фазу у разво?у аустри?ско-српског сукоба. Албански великаши су дан пре тога на састанку у Валони одлучили да осну?у нову државу. Аустро-Угарска их ?е у томе подржала како би сузбила српске и итали?анске теж?е на овом делу Балкана. Због тога ?е почела прикуп?ати снаге на сво?о? граници. Због албанског пита?а састала се конференци?а великих сила. Децембра 1912. године састале су се у Лондону две конференци?е: конференци?а шест великих сила и конференци?а зара?ених страна. Ве? на првом састанку конференци?е великих сила (ко?ом ?е председавао Гре?) донета ?е одлука о ствара?у независне Албани?е. Срби?а ?е добила право посредног приступа мору изград?ом пруге до Драча преко албанске територи?е. На конференци?и ?е потписано примир?е (ни?е га потписала ?едино Грчка ко?а ?е захтевала преда?у ?а?ине). Услед новог преврата у Цариграду (?ануар 1913) настав?ен ?е рат 3. фебруара. Главни спо?нополитички проблем било ?е Скадарско пита?е. Ова? град опселе су удружене српско-црногорске во?ске. Аустро-Угарска га ?е по сваку цену хтела задржати за Албани?у, нуде?и Срби?и ?аковицу. Због тога ?е извршила поморску блокаду Скадра. Срби?а повлачи сво?у во?ску под притиском Руси?е, али Никола настав?а опсаду и осва?а град 24. априла. Ипак, под ?аким притиском сила, почетком ма?а морао ?е предати Скадар Албани?и.

Грци заузима?у ?а?ину, а Бугари ?едрене (уз помо? српских трупа). Турска моли за преговоре. Они су окончани Лондонским споразумом од 30. ма?а 1913. године. Турска ?е ?име изгубила целокупну балканску територи?у. Остао ?о? ?е Цариград и територи?а до лини?е Енос-Миди?а. Крит се у?единио са Грчком, а судбина Албани?е и Еге?ских острва остав?ена ?е на реше?е силама. Срби?а ?е испунила ?едан од два ратна ци?а, продор у вардарску Македони?у, док ?е продор у Албани?у пропао. Успостав?ена ?е, ме?утим, граница са Црном Гором. Српска влада ?е фебруара 1913. године наговестила бугарско? влади да ?е потребно изменити неке клаузуле споразума ?ер Бугарска ни?е испунила сво?у обавезу да Срби?и притекне у помо? са 200.000 во?ника, а Срби су помогли бугарску опсаду ?едрена мада за то нису били дужни. Како више ни?е било турске опасности, балканске владе окре?у се ?една против друге.

Распад савеза

Три балканске државе (Срби?а, Грчка, Румуни?а) окре?у се против Бугарске. Румунска влада из?авила ?е да не?е седети скрштених руку у случа?у ме?усавезничког рата. Сукоби Грчке и Бугарске одви?али су се ?ош током Првог балканског рата (окрша?и код Кавале и Нигрите). Две државе спориле су се око Солуна ко?и ?е након рата припао Бугарско?. Срби?а и Грчка су 1. ?уна зак?училе споразум о савезништву. Интервенци?а Руси?е да стиша сукобе ни?е успела. Сазонов ?е позвао сву четворицу министра на састанак у Солуну. Гешов ?е, ме?утим, сме?ен са места председника владе, те ?е договор пропао. У такво? ситуаци?и ?е у Београд стигла вест да су бугарске трупе извршиле препад на српске положа?е на Брегалници (29–30. ?ун). У бици на Брегалници Бугари су претрпели тежак пораз, након чега у рат улазе Црна Гора, Румуни?а и Турска. Турци заузима?у део Траки?е до ?едрена. Румуни осва?а?у Добру?у, а Грци наносе пораз Бугарима код Кукуша. Бугарска влада морала ?е положити оруж?е и затражити примир?е (20. ?ул). Преговори о миру во?ени су у Букурешту. По же?и Руси?е, Струмица ?е уступ?ена Бугарско?. Букурешки мир потписан ?е 10. августа. Срби?а ?е добила Вардарску Македони?у, а Грчка Еге?ску Македони?у, Румуни?а Добру?у, а Турска ?едрене. Бугарско? ?е остав?ена Пиринска Македони?а. Срби?а и Грчка су из Другог балканског рата изашле са великим добицима, док ?е Бугарска изгубила готово све што ?е добила у претходном рату. Срби?а ?е током два балканска рата уве?ала сво?у територи?у за 32.000 km2 и милион и по становника. Грчка ?е готово удвостручила сво?е становништво.

Види ?ош

• Први балкански рат
• Други балкански рат
• Балкански пакт

Литература

• Миши?, Милан, ур. (2005). Енциклопеди?а Британика. А-Б. Београд: Народна к?ига : Политика. стр. 100. ISBN 86-331-2075-5. 
• Група аутора; Истори?а српског народа, к?ига 5, том 1, друго изда?е, Београд 1994.
• Група аутора; Истори?а српског народа, к?ига 6, том 1, друго изда?е, Београд 1994.
• Хвостов, Минч (Потемкин), Истори?а дипломати?е 2, Београд 1949.

Спо?аш?е везе

• Истори?ска библиотека: Савез склоп?ен у возу