神经损伤是什么症状

Шпанско-амерички рат
Место Куба, Порторико, Филипини и Гуам

百度 视频中，数百人围观数只猎犬将一只野猪追咬成碎片吞食的场景。

Шпанско-амерички рат ?е био сукоб из 1898. године изме?у Шпани?е и САД. Повод за изби?а?е сукоба ?е била америчка интервенци?а у Кубанском рату за независност. Амерички напади на шпанске пацифичке поседе ?е довео до меша?а у Филипинску револуци?у и Филипинско-америчког рата.

Побуне због шпанске владавине су годинама рани?е изби?але на Куби. Рат ?е могао избити и рани?е, нпр. за време Вир?ини?уске афере 1873. Кра?ем 1890-их, америчка ?авност ?е била под утица?ем против-шпанске пропаганде ко?и су водили новинари као што су ?озеф Пулицер и Вили?ам Херст, ко?и су користили жуту штампу да критику?у шпанску управу на Куби. Након мистериозног потапа?а америчког бо?ног брода УСС Ме?н у хаванско? луци, политички притисак Демократске странке и неких индустри?алаца су натерали администраци?у републиканског председника Вили?ама Макинли?а у рат ко?и ?е он желео да избегне. Шпани?а ?е тражила компромис, али су га САД одбациле упутивши ултиматум Шпани?и захтева?у?и да преда контролу над Кубом.

Иако ?е главни повод рата била независност Кубе, десетонеде?ни рат ?е во?ен и на Карибима и на Пацифику. Америчка поморска премо? се показала одлучу?у?им фактором, што ?е омогу?ило америчким експедиционим снагама да се искрца?у на Кубу и боре се против шпанских гарнизона, ко?и су ве? били бачени на колена због напада кубанских устаника и епидеми?ом жуте грознице. Бро?чано надмо?не кубанске, филипинске и америчке снаге су изде?ствовале преда?у Санти?ага де Кубе и Маниле, упркос ?аком отпору неких шпанских пешади?ских ?единица и жестоких борби за положа?е као што ?е брдо Сан Хуан. Након што су две застареле шпанске флоте потоп?ене код Санти?аго де Кубе и у Манилском заливу, а тре?е модерна флота повучена да брани обале Шпани?е, Мадрид ?е затражио мир.

Резултат ?е био Париски мир, ко?и ?е склоп?ен под условима ко?и су погодовали САД, и ко?и су дозволили привремену амерички контролу над Кубом и дали САД неограничену колони?алну управу над Порториком, Гвамом и Филипинима. Пораз и распад Шпанске импери?е ?е био тежак ударац за шпански национални понос и изазвао ?е дубоку филозофску и уметничку критику шпанског друштва у виду групе Генераци?а '98. САД су стекле неколико острвских поседа широм света, што ?е изазвало расправе о сврсисходности експанзионизма.

Позадина

Кра?ем 19. ви?ека шпанска колони?ална импери?а у западно? хемисфери се свела на острвске поседе на Карибима, од ко?их ?е на?важни?и и на?богати?и била Куба. На ?о? ?е од почетка 19. века, слично као и другим шпанским колони?алним пос?едима, бу?ао покрет за независност и устанци ко?е су, шпанске власти, за разлику од ве?ине осталих колони?а, успели угушити. Иако ?е послед?и такав устанак, познат под називом Десетогодиш?и рат, године 1878. завршен поразом устаника и дугим периодом релативне стабилности, власт и ауторитет колони?алне матице, исцрп?ене Карлистичким ратовима ?е све више слаби, док су се сами Кубанци све више окретали суседним С?еди?еним Државама одакле ?е у друго? половини 19. века продирало све више капитала.

Америчка спо?на политика у 19. веку ?е била под утица?ем Монроове доктрине према ко?о? ?е требало да САД има доминантну улогу у западно? хемисфери, а посто?а?е колони?алних поседа или вазалних држава европских сила с тиме ?е било неспо?иво. Иако су односи САД и Шпани?е углавном били добри, останак стратешки важне Кубе у шпанским рукама се сматрао не само повредом Монроове доктрине него и опаснош?у по америчку безбедност. Зато ни?е била реткост заговара?е рата са Шпани?ом, како би ?о? се одузела и анектирала Куба. У годинама пред Амерички гра?ански рат, ти планови су имали и унутраш?е политичке мотиве, пре свега у насто?а?у да се робовласнички ?уг новим поседима надокнади демографску, а самим тиме и политичку доминаци?у индустри?ског Севера. Ме?утим, САД све до самог кра?а 19. века нису имале во?не и морнаричке ресурсе да се равноправно супротставе великим силама. Експанзионистичке планове ?е зауставио гра?ански рат, а победнички С?евер ни?е имао во?е за ново крвопроли?е. Уместо тога су се САД посветиле развитку индустри?е и насе?ава?у Запада као извору ресурса.

Ме?утим, 1890-их су се САД суочиле с тиме да су заокружиле сво?е копнене границе, док су европске импери?алистичке силе настав?але успостав?ати колони?алне пос?еде и ширити сво?у доминаци?у по Африци и Ази?и. Ме?у америчком елитом се почео ширити страх да ?е САД због неучествова?а у импери?алистичко? подели света не само бити перципирана као другоразредна сила, него да би и сама могла бити мета импери?а Старог света. У томе ?е посебно гласан био заменик министра морнарице и утица?ни политичар Теодор Рузвелт, ко?и ?е сматрао да се САД мора?у ?едино ратом наметнути као равноправна во?на сила. Сукоб сa спо?ним непри?ате?ем ?е тако?е требало да помогне да ишчезну политичке и друге поделе, односно болни ожи?ци изазвани гра?анским ратом.

Као повод ?е послужио устанак ко?и ?е избио 1895. године, касни?е познат као Кубански рат за независност. Упркос почетним неуспесима, побу?еници су, користе?и герилску стратеги?у, успели поразити шпанске снаге. Нови гувернер, генерал Валери?ано Ве?лер ?е герилу одлучио сузбити одузевши ?о? базу у руралном становништву, и то масовним депортаци?ама у концентрационе логоре. Иако ?е тиме заустав?ено шире?е устанка, у логорима су завладали глад и заразне болести, а вести о томе су дошле до америчке ?авности. Она ?е ве? децени?ама била под утица?ем Црне легенде, односно популарног става о Шпани?и као тиранско?, заостало? и примитивно? зем?и чи?а ?е импери?а створена геноцидом домородаца, експлоатаци?ом робова и кра?ом злата. Због тога, али и сличности са ситуаци?ама из властите прошлости, у САД су створене симпати?е за побу?енике; ?их су користили, али и ?подгре?авали“ утица?ни новински издавачи Вили?ам Рендолф Херст и ?озеф Пулицер ко?и су у кубанском сукобу видели и искористили с?а?ну прилику за прода?у сво?их новина, али и ствара?е политичког утица?а.

Увод у рат

Олупина УСС Ме?н

Пат-позици?а у ко?о? се нашла Куба - са шпанском владом неспособном да угуши устанак, а побу?еницима неспособним да истера?у шпанску власт - ?е постала све ма?е прихват?ива не само за америчку ?авност, него и за пословне интересе ко?и су губили новац због нестабилности изазване дуготра?ним сукобом у непосредном суседству. Под ?иховим притиском амерички председник Вили?ам Макинли ?е одлучио да га оконча, пре свега кроз дипломатски притисак на Шпани?у, прете?и да ?е побу?еницима признати статус зара?ене стране и допремати им модерно оруж?е. На почетку се чинило да ?е такав притисак уродити плодом када ?е новим шпански преми?ер постао Прахедес Сагаста, "голуб" ко?и ?е насто?ао да сукоб с колони?ама реши политичким компромисом. Он ?е пристао на Макинли?еве сугести?е, па ?е 1. ?ануара 1898. на снагу ступио нови режим аутономи?е Кубе и Порторика.

Ме?утим, 11. ?ануара 1898. су у Хавани, главном граду Кубе, избили ма?и нереди усмерени против америчких гра?ана и предузе?а. Тадаш?и новински извешта?и су ?ихово изби?а?е приписали шпанским официрима, разбеш?ени начином на ко?и су приказивани у америчко? штампи. Макинли ?е на то одлучио да реагу?е во?ном демонстраци?ом ?ради заштите америчких гра?ана"; бо?ни брод УСС Ме?н ?е послан у Хавану. Брод ?е упловио у Хаванску луку где ?е био усидрен све до 15. фебруара у 21:40 када ?е дошло до страховите експлози?е услед ко?е ?е брод потоп?ен, а погинуло 266 од 355 чланова посаде. Узроци и околности тог дога?а?а су остали нераз?аш?ени, али су у америчко? ?авности као последицу имали ?ош радикални?е захт?еве да се Шпани?а - чи?е су се власти сматрале одговорнима - казни ратом и одузима?ем свих колони?а. Ти захтеви, ко?е ?е сажела парола Херстових новина ("Remember the Maine, to hell with Spain" или, у преводу, ?С?етите се Ме?на, до?авола са Шпани?ом"), су постали преснажни чак и за рату дотле несклоног Макинли?а. Конгрес САД ?е 20. априла донео за?едничку резолуци?у ко?ом се одобрава кориш?е?е ?оружане силе како би Куба остварила независност од Шпани?е"; исти дан ?е Шпани?и послан ултиматум са захтевом да повуче сво?е трупе са Кубе. Шпанске власти су реаговале прекидом дипломатских односа 21. априла; следе?и дан ?е Америчка ратна морнарица прогласила формалну блокаду Кубе; 23. априла ?е Шпани?а формално об?авила рат.

Ток рата

Слика Фредерика Ремингтона ?уриш Грубих ?ачана на брдо Сан Хуан. Теодор Рузвелт ?е предводио ?уриш ?ашу?и на ко?у.

САД су у рат ушле са великом надмо?и у индустри?ским ресурсима и морнаричким ефективима, док ?е Шпани?а била дуже временски исцрп?ена; ?ена морнарица, иако релативно модерна, ни?е била у ста?у равноправно се супротставити америчко?, што ?е ?ене копнене снаге - иако по искуству, аклиматизаци?и и наоружа?у (поготово због кориште?а модерних брзометних пушака Маузер) супериорне над америчким - на изолованим колони?алним поседима унапред одсекло од шпанске матице. Америчка ратна морнарица ?е, с друге стране, била изузетно добро припрем?ена за рат, пре свега логистички, али и уз паж?иву обавешта?ну припрему. Америчка копнена во?ска ?е, пак, у рат ушла с малим бро?ем во?ника и ве?им делом опрем?ена застарелим спорометним оруж?ем и незграпним Гатлинговим митра?езима и исто тако застарелом тактиком теме?еном на искуствима гра?анског рата; ?ене проблеме с ?удством ?е, пак, брзо решило ангажова?ем ресурса државних милици?а али и приливом чак 200.000 доброво?аца; од ?их ?е на?познати?и био сам Теодор Рузвелт ко?и ?е формирати познату ?единицу Груби ?ахачи.

Рат се водио на два главна и уда?ена бо?ишта - Пацифику и Карибима. На првом ?е одлучен ве? на самом почетку, када ?е америчка Ази?ска ескадра под комодором ?ор?ом Д?уи?ем 1. ма?а у Манилском заливу уништила шпанску ескадру адмирала Патриси?а Монто?аа; то ?е Американцима омогу?ило да на Филипине несметано искрцава?у трупе. Оне су до кра?а ?уна, за?едно са филипинским револуционарима, присилиле шпанске гарнизоне на преда?у. 12. ?уна ?е во?а филипинских устаника Емилио Агуиналдо формално прогласио независност Филипина. ?едини шпански гарнизон ?е био цитадела Интрамурос у Манили, ко?а ?е се одржати до кра?а рата. У ме?увремену су америчке снаге 20. ?уна без отпора заузеле Гуам, чи?и малобро?ни шпански гарнизон уопште ни?е знао за изби?а?е рата.

На Карибима су се главне борбе водила на Куби. Америчке трупе су се 6. ?уна искрцале, а 10. ?уна након кра?ег шпанског отпора успеле заузети луку Гвантанамо на ?угоисточно? обали острва. Главна мета Американаца ?е, пак, био град Санти?аго де Куба. Искрцава?е на ?ужну обалу ?е почело 22. ?уна, а 1. ?ула су у биткама на брду Сан Хуан и Ел Кане?а шпанске снаге потиснуте према самом граду; из ?ега се блокирана шпанска ескадра покушала изву?и, што ?е 3. ?ула довело до битке код Санти?ага де Кубе у ко?о? ?е уништена од надмо?них америчких снага. Та? пораз ?е натерао шпански гарнизон да се преда 17. ?ула.

Амерички поход на Порторико ?е отпочео 12. ма?а поморским нападом на Сан Хуан након чега ?е уследила поморска блокада. Шпанске поморске снаге су ?е, ме?утим, 22. ?уна успеле пробити и допремити свеже намирнице браните?има; Американци су, ме?утим, неометано искрцали копнене трупе 25. ?ула; шпанске трупе су пружале отпор све до 13. августа.

Након губитка Филипина, пораза на Куби и униште?а великог дела флоте, Шпани?а ?е почела дипломатским каналима тражити мир. Примир?е ?е службено потписано 12. августа, а након два месеца мучних преговора ?е у Паризу 10. децембра склоп?ен мировни споразум, ко?и ?е амерички Сенат службено ратифицирао 6. фебруара 1899. ?еговим одредбама ?е САД преузео власт над скоро свим шпанским прекоморским колони?ама. Филипини, Гуам и Порторико су постали нове америчке прекоморске колони?е, а на Куби ?е успостав?ена америчка во?на управа ко?а ?е формално предала власт кубанско? цивилно? влади 1902. године.

Види ?ош

• Генераци?а '98.

Литература

• American Peace Society (1898). The Advocate of Peace. American Peace Society. Приступ?ено 22. 1. 2008. .
• Bailey, Thomas Andrew (1961). The American Pageant: A History of the Republic. Heath. .
• Baycroft, Timothy; Hewitson, Mark (2006). What is a nation?: Europe 1789–1914. Oxford University Press. ISBN 978-0-19-929575-3. .
• Beede, Benjamin R., ур. (1994). The War of 1898 and U.S. Interventions, 1898–1934. Taylor & Francis. ISBN 978-0-8240-5624-7. . An encyclopedia.
• Botero, Rodrigo (2001), ?Ambivalent embrace: America's troubled relations with Spain from the Revolutionary War to the Cold War”, Contributions to the study of world history, Greenwood Publishing Group, 78, ISBN 978-0-313-31570-1 .
• Brune, Lester H.; Burns, Richard Dean (2003). Chronological History of U.S. Foreign Relations: 1607–1932. Volume 1 of Chronological History of U.S. Foreign Relations, Richard Dean Burns. ISBN 978-0-415-93914-0.. (2 изд.). Routledge. ISBN 978-0-415-93915-7. .
• Campbell, W. Joseph (2001). Yellow Journalism: Puncturing the Myths, Defining the Legacies. Greenwood Publishing Group. ISBN 978-0-275-96686-7. .
• Carr, Raymond (1982). Spain, 1808–1975. Clarendon Press. ISBN 978-0-19-822128-9. .
• Carreras, Albert; Tafunell, Xavier (2004). Historia económica de la Espa?a Contemporánea. Crítica. ISBN 978-84-8432-502-4. .
• Cooling, Benjamin Franklin (2007). USS Olympia: Herald of Empire. Naval Institute Press. ISBN 978-1-59114-126-6. .
• Dyal, Donald H; Carpenter, Brian B.; Thomas, Mark A. (1996). Historical Dictionary of the Spanish American War. Greenwood Press. ISBN 978-0-313-28852-4. .
• Dolan, Edward F. (2001). The Spanish–American War. Twenty-First Century Books. ISBN 978-0-7613-1453-0. 
• Gatewood, Willard B. (1975). Black Americans and the White Man's Burden, 1898–1903. University of Illinois Press. ISBN 978-0-252-00475-9. 
• Gaudreault, André (2009). American cinema, 1890–1909: themes and variations. Rutgers University Press. ISBN 978-0-8135-4443-4. .
• Hendrickson, Kenneth E., Jr. (2003). The Spanish–American War. Greenwood. ISBN 978-0-313-31662-3. . short summary
• Lacsamana, Leodivico Cruz (2006). Philippine history and government. Phoenix Pub. House. ISBN 978-971-06-1894-1. .
• Levy, Jack S.; Thompson, William R. (2010). Causes of War. John Wiley and Sons. ISBN 978-1-4051-7559-3. 
• Millis, Walter (1979). The martial spirit. Ayer Publishing. ISBN 978-0-405-11866-1. 
• Montoya, Arthur (2011). America's Original Sin: Absolution & Penance. Xlibris Corporation. ISBN 978-1-4628-4434-0. 
• Negrón-Muntaner, Frances (2004). Boricua Pop: Puerto Ricans and the Latinization of American Culture. NYU Press. ISBN 978-0-8147-5818-2. .
• Offner, John L. (1992), An Unwanted War: the Diplomacy of the United States and Spain over Cuba, 1895–1898 .
• Offner, John L. (2004), ?McKinley and the Spanish–American War”, Presidential Studies Quarterly, 34 (1): 50—61, ISSN 0360-4918, doi:10.1111/j.1741-5705.2004.00034.x .
• Parker, John H. (2003). The Gatlings at Santiago. Indypublish.com. ISBN 978-1-4043-8137-7. 
• Pérez, Louis A. (1998). The war of 1898: the United States and Cuba in history and historiography. UNC Press Books. ISBN 978-0-8078-4742-8. 
• Rogers, Robert F. (1995). Destiny's Landfall: A History of Guam (illustrated изд.). University of Hawaii Press. ISBN 978-0-8248-1678-0. .
• Roosevelt, Theodore (1899), ?I. RAISING THE REGIMENT”, The Rough Riders, New York: Charles Scribner's Sons .
• Smithsonian Institution (2005). The Price of Freedom: Americans at War – Spanish American War. National Museum of American History (U.S.). ISBN 978-0-9744202-3-3. .
• Smythe, Ted Curtis (2003). The Gilded Age press, 1865–1900. Praeger. ISBN 978-0-313-30080-6. .
• Tone, John Lawrence (2006). War and Genocide in Cuba 1895–1898.  online review
• Trask, David F. (1996). The war with Spain in 1898. U of Nebraska Press. ISBN 978-0-8032-9429-5. .
• Tucker, Spencer (2009). The encyclopedia of the Spanish–American and Philippine–American wars: a political, social, and military history. ABC-CLIO. ISBN 978-1-85109-951-1. .
• Wionzek, Karl-Heinz (2000), Germany, the Philippines, and the Spanish–American War: four accounts by officers of the Imperial German Navy, National Historical Institute .
• Wolff, Leon (1961), Little Brown Brother: How the United States Purchased and Pacified the Philippine Islands at the Century's Turn, Wolff Productions, ISBN 978-1-58288-209-3