拒赔于法无据 顺风车拉客出事故 保险公司应理赔

септембар
П	У	С	Ч	П	С	Н
						1
2	3	4	5	6	7	8
9	10	11	12	13	14	15
16	17	18	19	20	21	22
23	24	25	26	27	28	29
30

百度 中印佛教文学中体现共同规律的文学现象比较文学平行研究突破事实联系的框框和局限，以探索普遍规律、进行审美评价为宗旨，开拓了比较文学研究的学术空间，但在实践中显得散漫，容易出现缺乏可比性的混乱现象。

Септембар ?е девети месец у години и има 30 дана. Почетак месеца по ?ули?анском календару почи?е 14. дана грегори?анског календара. По Црквеном рачуна?у циклуса времена ?е први месец.

На северно? хемисфери почетак метеоролошке ?есени ?е 1. септембра. На ?ужно? хемисфери почетак метеоролошког проле?а ?е 1. септембра.　

Септембар означава почетак црквене године у источно? православно? цркви. То ?е почетак школске године у многим зем?ама северне хемисфере, у ко?о? се деца вра?а?у у школу после лет?ег распуста, понекад и првог дана у месецу.

Септембар (од латинског septem, ?седам“) ?е првобитно био седми од десет месеци у на?стари?ем познатом римском календару, календару Ромула око 750. п. н. е., са мартом (лат. Martius) као првим месецом у години до можда чак 451. п. н. е. Након календарске реформе ко?а ?е почетком године додала ?ануар и фебруар, септембар ?е постао девети месец, али ?е задржао име. Имао ?е 29 дана до ?ули?анске реформе, ко?а ?е додала дан.

Септембарски дога?а?и

Старе римске светковине за септембар ук?учу?у Луди Романи, ко?и се првобитно славио од 12. до 14. септембра, а касни?е ?е продужен до 5. септембра до 19. септембра. У 1. веку пре нове ере, додат ?е додатни дан у част обоженог ?ули?а Цезара 4. септембра. Епулум ?овис ?е одржан 13. септембра. Луди Триумфалес одржан ?е од 18. до 22. септембра. Септимони?ум се славио у септембру, а по касни?им календарима 11. децембра. Ови датуми не одговара?у савременом грегори?анском календару.

Септембар ?е у календару Карла Великог назван ?месец жетве“. Септембар делом одговара Фруктидору, а делом Вендем?еру Прве француске републике. Септембар се у Шва?царско? назива Хербстмонат, месец жетве. Англосаксонци су месец звали Gerstmonath, месец ?ечма, по усеву ко?и се тада обично жа?е.

Британско царство ?е 1752. усво?ило грегори?ански календар. У Британско? импери?и те године другом септембру ?е одмах следио 14. септембар.

На Усенету се каже да се септембар 1993. (Вечни септембар) никада ни?е завршио.

Септембар у астрономи?и и астрологи?и

Септембарска равнодневица се ?ав?а у овом месецу, а око ?е се организу?у одре?ене светковине. То ?е ?есе?а равнодневица на северно? хемисфери, а проле?на равнодневица на ?ужно? хемисфери. Датуми могу варирати од 21. септембра до 24. септембра (у UTC).

Септембар ?е углавном у шестом месецу астролошког календара (и први део седмог), ко?и почи?е кра?ем марта/Марса/Овна.

Септембарски симболи

• Септембарски камен ро?е?а ?е сафир.

Сафир.

• 

  ?утар?а слава

  

  Астра

  Цве?е ро?е?а за септембар ?е заборавница, ?утар?а слава и астра.
• Знаци зоди?ака за месец септембар су Девица (до 22. септембра) и Вага (од 23. септембра па нада?е).

Порекло речи или етимологи?а

Септембар ?е добио име од латинског (September). Месец ?е назван по “септем“ (седми месец) римског календара.

Септембар се код Срба, као и код неких словенских народа назива ?ош и МИХО?СКИ МЕСЕЦ, РУ?ЕН и ГРОЗДОБЕР, као и у старосрпском. Преко цркве су у српски народ ушли латински називи за месеце, а ?ихови гласовни ликови показу?у да су прошли кроз грчко посредство. Код Чеха ЗАРЖИ, а код Словенаца и КИМАВЕЦ. Код Хрвата се назива РУ?АН, слично старословенском и српском РУ?ЕН. На староруском ВЕРАСЕ?, белоруском ВЕРАСЕ?, укра?инском ВЕРЕСЕНЬ слично по?ском ВЖЕСИЕНЬ.

Верски календари

Хриш?ански празници

• Велики празници или црвено слово
• Усекова?е главе Светог ?ована Крстите?а; Сабор српских Светите?а
• Рождество Пресвете Богородице - Мала Госпо?ина
• Воздвиже?е Часног Крста - Крстовдан
• Срб?ак
• Жити?е Светих за септембар

?евре?ски празници

• Рош Ашана - Нова година 5772 (29. и 30. септембар 2011)

Литература

• Логос, Александар А. (2017). Путова?е мисли : увод у потрагу за истином. Београд. 
• Dershowitz, Nachum; Reingold, Edward M. (1997). Calendrical Calculations. Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-56474-8. Архивирано из оригинала 17. 10. 2002. г. Приступ?ено 07. 07. 2017.  with Online Calculator
• Dershowitz, Nachum; Reingold, Edward M. (2008). Calendrical Calculations. Cambridge: Cambridge University Press. ISBN 9780521885409. 
• Birashk, Ahmad (1993). A comparative Calendar of the Iranian, Muslim Lunar, and Christian Eras for Three Thousand Years. Mazda Publishers. ISBN 978-0-939214-95-2. 
• Richards, EG (1998). Mapping Time, the calendar and its history. Oxford University Press. ISBN 978-0-19-850413-9. 
• Doggett, LE (1992). ?Calendars”. Ур.: Seidelmann, P. Kenneth. Explanatory Supplement to the Astronomical Almanac. University Science Books. ISBN 978-0-935702-68-2. Архивирано из оригинала 1. 4. 2004. г. 
• Aveni, Anthony F. (2000). Empires of Time: Calendars, Clocks, and Cultures (reprint of 1990 original изд.). London: Tauris Parke. ISBN 978-1-86064-602-7. OCLC 45144264. 
• ?calendar”, American Heritage Dictionary (5th изд.), 2017 
• Bj?rnsson, árni (1995) [1977]. High Days and Holidays in Iceland. Reykjavík: Mál og menning. ISBN 978-9979-3-0802-7. OCLC 186511596. 
• Rose, Lynn E. (1999). Sun, Moon, and Sothis. Kronos Press. ISBN 978-0-917994-15-9. 
• Schuh, Dieter (1973). Untersuchungen zur Geschichte der Tibetischen Kalenderrechnung. Wiesbaden: Franz Steiner Verlag. OCLC 1150484. 
• Spier, Arthur (1986). The Comprehensive Hebrew Calendar. Feldheim Publishers. ISBN 978-0-87306-398-2. 
• Zerubavel, Eviatar (1985). The Seven Day Circle: The History and Meaning of the Week. University of Chicago Press. ISBN 978-0-226-98165-9. 
• Fraser, Julius Thomas (1987). Time, the Familiar Stranger (illustrated изд.). Amherst: University of Massachusetts Press. ISBN 978-0-87023-576-4. OCLC 15790499. 
• Whitrow, Gerald James (2003). What is Time?. Oxford: Oxford University Press. ISBN 978-0-19-860781-6. OCLC 265440481. 
• C.K, Raju (2003). The Eleven Pictures of Time. SAGE Publications Pvt. Ltd. ISBN 978-0-7619-9624-8. 
• C.K, Raju (1994). Time: Towards a Consistent Theory. Springer. ISBN 978-0-7923-3103-2. 
• al-Biruni (1879). The Chronology of Ancient Nations, Chapter VII. C. Edward Sachau. London. 
• Belenkiy, Ari (2002). ?A Unique Feature of the Jewish Calendar – Dehiyot”. Culture and Cosmos. 6: 3—22. 
• Jonathan Ben-Dov (2008). Head of All Years: Astronomy and Calendars at Qumran in their Ancient Context. Leiden: Brill. 
• Blackburn, Bonnie; Leofranc Holford-Strevens (2000). The Oxford Companion to the Year: An Exploration of Calendar Customs and Time-reckoning. USA: Oxford University Press. 
• Burnaby, Sherrard Beaumont (1901). Elements of the Jewish and Muhammadan Calendars. London: George Bell and Sons. 
• Bushwick, Nathan (1989). Understanding the Jewish Calendar. New York/Jerusalem: Moznaim. ISBN 978-0-940118-17-1. 
• Feldman, William Moses (1978). Rabbinical Mathematics and Astronomy (3rd изд.). New York: Sepher-Hermon Press. 
• Poznanski, Samuel (1910). ?Calendar (Jewish), Encyclop?dia of Religion and Ethics”. 3. Edinburgh: T. & T. Clark: 117—124. 
• Reingold, Edward M.; Dershowitz, Nachum (2001). Calendrical Calculations: The Millennium Edition (2 изд.). Cambridge University Press. стр. 723–730. ISBN 978-0-521-77752-0. 
• Resnikoff, Louis A. (1943). Jewish Calendar Calculations. Scripta Mathematica. 9. стр. 191—195,274—277. 
• Schwartz, Eduard (1905). Christliche und jüdische Ostertafeln (Abhandlungen der k?niglichen Gesellschaft der Wissenschaften zu G?ttingen. Philologisch-Historische Klasse. Neue Folge, Band viii). Berlin. 
• Spier, Arthur (1986). The Comprehensive Hebrew Calendar: Twentieth to the Twenty-Second Century 5660–5860/1900–2100. Jerusalem/New York: Feldheim Publishers. 
• Stern, Sacha (2001). Calendar and Community: A History of the Jewish Calendar 2nd Century BCE to 10th Century CE. Oxford University Press. ISBN 978-0-19-827034-8.