微信聊天记录删除了怎么恢复？安卓手机数据恢复软件

Годиш?е доба
Шарено проле?но цве?е
Северна умерена зона
Астрономска сезона	21. март — 21. ?ун
Метеоролошка сезона	1. март — 31. ма?
Соларна сезона	1. фебруар — 30. април
?ужна умерена зона
Астрономска сезона	23. септембар — 22. децембар
Метеоролошка сезона	1. септембар — 30. новембар
Соларна сезона	1. август — 31. октобар
Лето Проле?е ?есен Зима

百度 这是中国古代“鱼烂而亡”的典型例子。

Проле?е (и?ек. про?е?е) ?едно ?е од четири годиш?а доба, после зиме и пре лета. Посто?е различите дефиници?е проле?а, али локална употреба по?ма варира у складу с локалном климом, културама и обича?има. По конвенци?и, на северно? полулопти тра?е део марта, цео април, ма? и део ?уна, а на ?ужно? полулопти део септембра, цео октобар, новембар и део децембра. Када ?е на северно? хемисфери проле?е, на ?ужно? хемисфери ?е ?есен и обрнуто.

На први дан проле?а, обданица и но? тра?у ?еднако, око дванаест сати (проле?на равнодневица). Како време одмиче од равнодневице, дужина обданице се пове?ава, а дужина но?и сма?у?е.

Проле?е симболизу?е препород, подмла?ива?е, обнову, васкрсе?е и поновни раст. Разне културе могу имати локална имена годиш?их доба ко?а има?у мало еквиваленци?е с по?мовима ко?и потичу из Европе.

Метеоролошка разматра?а

Метеоролози генерално дефинишу четири годиш?а доба у многим климатским областима: проле?е, лето, ?есен и зима. Оне су одре?ене вредностима ?ихових просечних температура на месечном нивоу, при чему свака сезона тра?е три месеца. Три на?топли?а месеца су по дефиници?и лето, три на?хладни?а месеца су зима, а празнине изме?у ?их су проле?е и ?есен. Метеоролошко проле?е стога може почети на различите датуме у различитим регионима.

У САД и Велико? Британи?и, проле?ни месеци су март, април и ма?.

У Аустрали?и и Новом Зеланду проле?е почи?е 1. септембра и завршава се 30. новембра.

У Ирско?, према галском календару, проле?е се често дефинише као фебруар, март и април.

Астрономско и соларно рачуна?е

На северно? хемисфери (нпр. Немачка, С?еди?ене Америчке Државе, Канада и УК), астрономска проле?на равнодневица (ко?а варира изме?у 19. и 21. марта) може се сматрати да се означава први дан проле?а, при чему лет?и солстици? (око 21. ?уна) обележава први дан лета. По соларном рачуна?у, проле?е се одржава тако да почи?е 1. фебруара до првог дана лета на Први ма?, при чему се лет?и солстици? означава као средина лета уместо као почетак лета као код астрономског рачуна?а.

У традиционалном кинеском календару, ?проле?на“ сезона (春) се састо?и од дана изме?у Личуна (3–5 фебруар), узима?у?и Чунфен (20–22 март) као средину, а затим се завршава у Ликси?и (5–7 ма?а). Слично томе, према келтско? традици?и, ко?а се заснива иск?учиво на дневном светлу и снази подневног сунца, проле?е почи?е почетком фебруара (близу Имболка или Кандлемаса) и тра?е до почетка ма?а (Белтане).

Проле?на сезона у Инди?и ?е културно у месецима марту и априлу, са просечном температуром од око 32 °C. Неки ?уди у Инди?и, посебно из државе Карнатака, славе сво?у нову годину у проле?е, Угади.

Еколошко разматра?е

Почетак проле?а ни?е увек одре?ен фиксним календарским датумима. Фенолошка или еколошка дефиници?а проле?а односи се на биолошке показате?е, као што су цвета?е низа би?них врста, активности животи?а и посебан мирис зем?ишта ко?и ?е достигао температуру за цвета?е микрофлоре. Ови показате?и, за?едно са почетком проле?а, варира?у према локално? клими и према специфичном времену одре?ене године.

Неки еколози деле годину на шест годиш?их доба. Поред проле?а, еколошки обрачун идентифику?е рани?у одво?ену препроле?ну (рану или претпроле?ну) сезону изме?у хиберналне (зимске) и проле?не (проле?не) сезоне. Ово ?е време када цвета?у само на?издрж?иви?и цветови попут шафрана, понекад док на зем?и ?ош има снежног покривача.

Природни дога?а?и

Стотине виш?и цвета?у у Екстремадури, Шпани?а, током проле?а

Кра?ем априла на Алпима, на великим надморским висинама (или географским ширинама), проле?е ?е често на?снежни?и период у години.

Врба у Стокхолму у априлу 2016

Сетва у проле?е у Естони?и

Током раног проле?а, Зем?ина оса пове?ава сво? нагиб у односу на Сунце, а дужина дневне светлости се брзо пове?ава за релевантну хемисферу. Хемисфера почи?е знача?но да се загрева, што доводи до ?проле?ног“ новог раста би?ака.

Многе цветнице цвета?у у ово доба године, у дугом низу, понекад почевши када ?е снег ?ош увек на тлу и настав?а се у рано лето. У областима ко?е обично нема?у снег, ?проле?е“ може да почне ве? у фебруару (северна хемисфера) или августу (?ужна хемисфера), на?ав?ено цвета?ем листопадних магноли?а, треша?а и ду?е. Многа умерена подруч?а има?у суво проле?е, а влажну ?есен, што доноси цвета?е у ово? сезони, више у складу са потребом за водом, као и топлотом. Субарктичке области можда уопште не?е доживети ?проле?е“ до ма?а.

Нестабилно проле?но време може се чеш?е ?авити када топли ваздух почне да надире из нижих географских ширина, док хладан ваздух ?ош увек долази из поларних региона. Поплаве су тако?е на?чеш?е у планинским пределима и близу ?их у ово доба године, због топ?е?а снега ко?е убрзава?у топле кише. У Северно? Америци, Але?а торнада ?е на?активни?а у ово доба године, посебно зато што Стеновите планине спречава?у шире?е топлих и хладних ваздушних маса на исток, и уместо тога их тера?у на директан сукоб. Поред торнада, супер?ели?е олу?а са грм?авином могу тако?е произвести опасно велики град и веома ?аке ветрове, за ко?е се обично изда?е ?ако упозоре?е на грм?авину или упозоре?е на торнадо. Чак и више него зими, млазне стру?е игра?у важну улогу у нестабилном и тешком времену на северно? хемисфери у проле?е.

Проле?е на ?ужно? хемисфери се на неколико знача?них начина разлику?е од оног на северно? хемисфери, ук?учу?у?и:

• Не посто?и копнени мост изме?у зема?а ?ужне хемисфере и антарктичке зоне ко?и би могао да унесе хладан ваздух без утица?а великих површина воде ко?и ублажава?у температуру;
• Много ?е ве?а количина океана на ?ужно? хемисфери на ве?ини географских ширина;
• Посто?и циркумполарни ток ваздуха (бурне 40-те и 50-те) непрекидан великим копненим масама;
• Нема еквивалентних млазних стру?а?а; и
• Особености преокрета?а океанских стру?а у Пацифику.

Литература

• ?Definition of SEASON”. www.merriam-webster.com. Приступ?ено 27. 4. 2018. CS1 одржава?е: Формат датума (веза)
• Khavrus, V.; Shelevytsky, I. (2010). ?Introduction to solar motion geometry on the basis of a simple model”. Physics Education. 45 (6): 641—653. Bibcode:2010PhyEd..45..641K. doi:10.1088/0031-9120/45/6/010. Архивирано из оригинала 2025-08-07. г. Приступ?ено 2025-08-07. 
• Khavrus, V.; apple, I. (2012). ?Geometry and the physics of seasons”. Physics Education. 47 (6): 680—692. doi:10.1088/0031-9120/47/6/680. 
• Phillips, Tony (4. 7. 2003). ?The Distant Sun”. NASA. Архивирано из оригинала 05. 12. 2022. г. Приступ?ено 21. 4. 2021. CS1 одржава?е: Формат датума (веза)
• ?When do the four seasons officially begin?”. National Physical Laboratory. 2007. Приступ?ено 2025-08-07. 
• ?How are the dates of the four seasons worked out?”. South African Weather Service. Архивирано из оригинала 3. 1. 2015. г. CS1 одржава?е: Формат датума (веза)
• Begin van de lente (Start of Spring), KNMI (Royal Dutch Meteorology Institute), 2025-08-07, Архивирано из оригинала (Dutch) 2025-08-07. г., Приступ?ено 2025-08-07 
• ?Australian weather and the seasons”. Архивирано из оригинала 2025-08-07. г. Приступ?ено 2025-08-07. 
• ?Details - Argentina - Seasons & Climate”. www.wildland.com. Архивирано из оригинала 08. 01. 2015. г. Приступ?ено 27. 4. 2018. CS1 одржава?е: Формат датума (веза)
• ?FAQ” (PDF). India Meteorological Department. Архивирано из оригинала (PDF) 2025-08-07. г. 
• Meeus, J.; Savoie, D. (1992). ?The history of the tropical year”. Journal of the British Astronomical Association. 102 (1): 40—42. Bibcode:1992JBAA..102...40M. 
• Deguara, Brittney (27. 5. 2019). ?When does winter officially start in New Zealand?”. Stuff (на ?езику: енглески). Приступ?ено 4. 10. 2020. CS1 одржава?е: Формат датума (веза)
• ?Earth's Seasons”. Astronomical Applications Department. The United States Naval Observatory (USNO). 21. 9. 2015. Архивирано из оригинала 13. 10. 2007. г. Приступ?ено 23. 6. 2017. CS1 одржава?е: Формат датума (веза)

Спо?аш?е везе

• Word Lore
• Online Etymology Dictionary
• Glossary of Meteorology
• Solstice, Equinox & Cross-Quarter Moments for 2011 and other years, for several time zones
• Earth's Seasons, Equinoxes, Solstices, Perihelion, and Aphelion, 2000–2020 (from the United States Naval Observatory's Astronomical Applications Department)
• Seasons and Seasonal Cusps as Pagan and Religious Holidays Архивирано на веб-са?ту Wayback Machine (23. ?ануар 2013) (from Archaeoastronomy Архивирано на веб-са?ту Wayback Machine (16. март 2015))
• What day does spring start? (BBC, UK News Magazine)
• Status of Spring Архивирано на веб-са?ту Wayback Machine (6. ?ул 2017) – Maps of Spring Leaf and Bloom Indices for the United States
• Tunno, Bianca Barr. ?What's the difference between meteorological and astronomical spring?”. AccuWeather. Приступ?ено 1. 3. 2020. CS1 одржава?е: Формат датума (веза)