喝酒手掌发红是什么原因

Шва?царска Конфедераци?а Schweizerische Eidgenossenschaft  (немачки) Confederazione Svizzera  (итали?ански) Confédération Suisse  (француски) Confederaziun Svizra  (романш) Confoederatio Helvetica  (латински)
Застава Грб
Крилатица: (традиционални) 百度 西侧紧邻2022年冬奥会组委，周边规划有首钢高新产业园区等，区域发展潜力巨大。 ?Unus pro omnibus, omnes pro uno” (латински) ??едан за све, сви за ?едног”
Химна: Шва?царски псалм
Главни град	нема (де?уре) Берн (дефакто)
На?ве?и град	Цирих
Службени ?език	немачки француски итали?ански романш
Владавина
Облик државе	Федерална полунепосредна демократи?а под парламентарном директори?алном републиком
— Федерални савет	Виола Амерд (предс?едник) Карин Келер-Зутер (потпредседник) Ги Пармелин И?ацио Касис Алберт Рошти Елизабет Бом-Шна?дер Беат ?анс
— Канцелар	Виктор Роси
Законодавна власт	Савезни скуп
— Гор?и дом	Савет кантона
— До?и дом	Државни савет
Истори?а
?
— Датум оснива?а	око 1300. године (традиционално 1. августа 1291)
— Вестфалски мир	24. октобра 1648.
— Обнова конфедераци?е	7. август 1815.
— Савезна држава	12. септембар 1848.
Географи?а
Површина	?
— укупно	41.285 km2?(132)
— вода (%)	4,2
Становништво	?
— 2023.	8.902.308?(99)
— 2015.	8.327.126
— густина	207 ст./km2?(63)
Привреда
БДП / ПКМ	≈ 2023
— укупно	788,33 млрд. $?(35)
— по становнику	89.537 $?(6)
БДП / номинални	≈ 2023
— укупно	905,68 млрд. $?(20)
— по становнику	102.865 $?(5)
ИХР (2021)	0,962?(1) — веома висок
Валута	Шва?царски франак
— код валуте	CHF
Остале информаци?е
Временска зона	UTC +1 (CET) UTC +2 (CEST)
Интернет домен	?.ch?
Позивни бро?	+41

Шва?царска (нем. Schweiz, итал. Svizzera, фр. Suisse, ромн. Svizra, лат. Helvetia), званично Шва?царска Конфедераци?а (нем. Schweizerische Eidgenossenschaft, итал. Confederazione Svizzera, фр. Confédération Suisse, ромн. Confederaziun Svizra, лат. Confoederatio Helvetica), федерална ?е парламентарна република у сред?о? и западно? Европи. Чини ?е 26 кантона и град Берн, ко?и ?е с?едиште федералних власти, заузима површину од 41.285 km², континентална ?е држава географски поди?е?ена изме?у Алпа, Шва?царског платоа и ?уре. Иако Алпи заузима?у ве?и дeо територи?е, отприлике 8 милиона становника Шва?царске претежно ?е концентрисано на платоу, где се и налазе на?ве?и градови: ме?у ?има су два глобална града и привредна средишта Цирих и Женева. Шва?царска се граничи са Итали?ом на ?угу, Француском на западу, ?емачком на северу и Аустри?ом и Лихтеншта?ном на истоку.

Стара шва?царска конфедераци?а основана ?е у касном сред?ем веку, а повод ?е био низ во?них успеха против Аустри?е и Бургунди?е. Независност Шва?царске од Светог римског царства формално ?е призната Вестфалским миром 1648. године. Зем?а има дугу истори?у во?не неутралности од периода Реформаци?е; зем?а се ни?е налазила у ратном ста?у од 1815. и ни?е се придружила Организаци?и у?еди?ених наци?а све до 2002. године. Ипак, зем?а води активну спо?ну политику и често ?е ук?учена у процесе ствара?а мира широм света. Поред тога што ?е родно место Црвеног крста, Шва?царска ?е дом многих ме?ународних организаци?а, ук?учу?у?и и другу на?ве?у канцелари?у ОУН. На европском нивоу, она ?е ?едан од оснивача Европске асоци?аци?е за слободну трговину, али ни?е чланица Европске уни?е, Европског економског простора или Еврозоне. Ме?утим, учеству?е у Шенгенско? зони и Европском ?единственом тржишту кроз билатералне споразуме.

Налазе?и се на раскрш?у германске и романске Европе, Шва?царска обухвата четири главна ?езичка и културна подруч?а: ?емачки, француски, итали?ански и романш. Иако ве?ина становника говори ?емачки ?език, шва?царски национални идентитет вуче кори?ене из за?едничке истори?ске позадине, ди?еле?и ври?едности као што ?е федерализам и непосредна демократи?а и алпски симболизам. На кованом новцу и поштанским маркама, користи се латински назив (често скра?ено као Хелвети?а) ум?есто четири главна говорна ?езика.

Шва?царска ?е ?една од на?разви?ени?их држава на сви?ету, са на?вишим номиналним богатством по одрасло? особи и има осми на?ве?и бруто дома?и производ на свету према Ме?ународном монетарном фонду. Шва?царска се налази на врху или ме?у првих десет држава у неколико показате?а националних перформанси, ук?учу?у?и транспарентност владе, гра?анске слободе, квалитет живота, економску конкурентност и хумани разво?. Цирих и Женева се налазе ме?у воде?им градовима на сви?ету према квалитету живота.

Етимологи?а

Назив Шва?царске пори?екло води од кантона Швиц (?ем. Schwyz), ?едно од три оснивачка кантона конфедераци?е 1291. године.

Топоним Швиц први пут ?е заби?ежен 972. године, као старовисоко?емачка ри?еч Suittes, ко?а ?е можда повезана са ри?еч?у swedan ’спалити’ (поре?е?а ради, старонорди?ски svíea ’спржити, спалити’), а односи се на подруч?у шуме ко?е ?е спа?ено и очиш?ено ради изград?е. Назив ?е проширен на подруч?е ко?им ?е управ?ао кантон, а накаон Швапског рата 1499. године постепено ?е почео да се користи за читаву Конфедераци?у. Назив зем?е на шва?царском ?емачком, Schwiiz, хомофон ?е са кантоном и градом, али се разлику?е по употреби одре?еног члана (d'Schwiiz за Конфедераци?у, а ?едноставно Schwyz за кантон и град).

Географи?а

Главни чланак: Географи?а Шва?царске

Физичка мапа Шва?царске

Простиру?и се преко с?еверних и ?ужних обронака Алпа у западно? и сред?о? Европи, Шва?царска обухвата разнолике кра?олике и климе на површини од 41.285 km2. Бро? становника ?е око 8 милиона, са прос?ечном густином насе?ености од око 195 становника по km2. ?ужни дио зем?е ко?и се одлику?е са ве?им планинским пред?елом, далеко ?е ма?е насе?ен од с?евера зем?е. На?ве?и кантон Граубинден у потпуности се налази на Алпима, а густина насе?ености ?е око 27 становника по km2.

Шва?царска се налази изме?у 45° и 48° с?еверне географска ширине и 5° и 11° ?ужне географске дужине. Садржи три основне топографске области: Шва?царски Алпи на ?угу, Шва?царски плато или Средиш?и плати и ?урске планине на ?угу. Алпе су висок планински ви?енац ко?и пролази кроз средиш?и и ?ужни дио зем?е, обухвата?у?и око 60% површине Шва?царске. Ве?ина шва?царског становништва живи у Шва?царском платоу. Ме?у високим долинама Шва?царских Алпа прона?ени су многи глечери, укупне површине од 1.063 km2. Од ?их потичу извори неколико главних ри?ека, као што су Ра?на, Ин, Тичино и Рона, ко?е теку у четири главна правца по ци?ело? Европи. Хидрографска мрежа обухвата неколико на?ве?их слатководних површина у сред?о? и западно? Европи, ме?у ко?има су Женевско ?езеро, Боденско и Ма?оре ?езеро. Шва?царска има преко 1500 ?езера и садржи 6% европске сталне слатке воде. ?езера и глечери покрива?у око 6% државне територи?е. На?ве?е ?езеро ?е Женевско, налази се на западу Шва?царске и она га ди?ели са Француском. Рона ?е на?важни?а притока и отока Женевског ?езера. Боденско ?езеро ?е друго на?ве?е шва?царско ?езеро и исто као и Женевско ?езеро, само ?е успутна станица Ра?не на граници са Аустри?ом и ?емачком. Иако се Рона улива у Средоземно море, а Ра?на улива у С?еверно море, око 1000 км ?една од друге, ?ихови извори у Шва?царским Алпима су уда?ених само 22 км ?едан од другог.

Укупно 48 шва?царских планина налази се изнад 4.000 м надморске висине. Монте Роза ?е на?виша планина са 4.634 м, иако ?е Матерхорн (4.478 м) много познати?и. Об?е се налазе у Пенинским Алпима у кантону Вале, на граници са Итали?ом. Дио Бернских Алпа изнад дубоке глаци?алне долине Лаутербрунен, садржи 72 водопада, а познат ?е по ?онгфрау, Е?геру и Менху, као и по много сликовитих долине у региону. На ?угоистоку се налази долина Енгадин, ко?а обухвата Санкт Мориц у кантону Граубинден; на?виши врх у сус?едном планинским ви?енцу Бернина ?е Пиц Бернина (4.049 м).

Насе?ени?и с?еверни дио зем?е, ко?и обухвата око 30% укупне површине зем?е, ?есте Шва?царски плато. Подруч?е има ве?е отворене и брдовите кра?олике, д?елимично шумовите, д?елимично отворене паш?аке, обично са стадима на испаши, или по?а са во?ем или повр?ем. У ово? области се налазе велика ?езера и на?ве?и шва?царски градови.

У оквиру Шва?царске се налазе дви?е мале енклаве: Бисинген ам Хохра?н ко?а припада ?емачко? и Кампионе д’Итали?а ко?а припада Итали?и. Шва?царске нема ексклаве у другим зем?ама.

Клима

Кепенова класификаци?а климата у Шва?царско?

Клима у Шва?царско? ?е умерено-континентална, на планинама планинска, претежно алпска. У умерено? зони Алпи има?у климу ко?а се одлику?е ниском температуром због висине (око 1o на висини од 200 m) и порастом падавина, нарочито снега. На ве?им висинама снег ?е стално присутан. Зиме на планинама су са наизменичним сунцем и снегом. На падинама се ствара?у микроклиматски услови, а у долинама дува?у ветрови, нарочито током зиме са Алпа дува ветар звани ?фен“. Клима ?е веома различита од места до места, од ледене на планинама до при?атне медитеранске климе на ?угу Шва?царске. Лето ?е топло и влажно са повременом кишом што ?е веома пово?но за паш?аке и испашу стада, те ?е трава током целог лета зелена. ?ужне долине у Валису су на таквом положа?у да оста?у суве. Граубинден тако?е по неки пут има суву климу и ма?е хладну, али са обилним снегом зими. На?влажни?е поднеб?е има?у високи Алпи и Тесин (Тичино), али и доста сунчаног времена са ?аким кишама с времена на време. Исток ?е хладни?и него запад Шва?царске, али високо на планинама време ?е хладно у било ко?е доба године. Падавине су потпуно умерене у току године, али има и одступа?а у односу на годиш?е доба зависно од места. ?есен ?е на?чеш?е на?сув?е годиш?е доба, али време у Шва?царско? ?е веома промен?иво из године у годину, тако да ?е веома тешко за предви?а?е.

Истори?а

Главни чланак: Истори?а Шва?царске

Праистори?а

Археолошки налази из пе?ине Вилдкирхли у Апенцелу наговештава?у да су за?еднице ловаца и скуп?ача плодова живеле кра?ем палеолита у нижим пределима северно од Алпа. У време неолита, ово подруч?е ?е било релативно густо насе?ено, што произилази из бро?них археолошких налазишта из тог времена. Остаци со?еница су прона?ени у приобалним зонама бро?них ?езера.

У неолитско? Европи, од 5. милени?ума п. н. е. на Шва?царско? висоравни доминирала ?е култура линеарне керамике (шнур керамике), а на ?еним североисточним границама у 3. милени?уму п. н. е. развила се култура линеарнотракасте керамике, ко?а ?е на почетку бронзаног доба еволуирала у културу пехара. Прва индо-европска насе?а на?вероватни?е потичу из 2. милени?ума п. н. е., као део културе по?а урни из око 1300. п. н. е. Шва?царска висораван лежи на западном делу пре- или прото-келтске халштатске културе, ко?а се развила у келтску културу Ла Тене од 5. века п. н. е. У 1. веку п. н. е. Шва?царску висораван су запосели Хелве?ани на западу и Винделици на истоку, док су алпске делове источне Шва?царске запосели Речани.

Рана истори?а

Тибери?е и ?егов син Друз су 15. године п. н. е. осво?или алпску реги?у и увели ?е у састав Римског царства. Подруч?е Шва?царске ко?е су насе?авали Хелве?ани ?е поде?ено у провинци?е Гор?а Германи?а (западни део) и Реци?а (источни део). На почетку сред?ег века, Алемани су населили Шва?царску висораван и долину Алпа. Територи?а Шва?царске ?е постала део Франачке током 530их, а касни?е ?е, као део Светог римског царства, поде?ена на Алемани?у и Гор?у Бургунди?у. До 1200. године на Шва?царско? висоравни налазили су се поседи породица Саво?а, Захрингер, Хабзбург и Кибург. Са нестанком породице Кибург 1264, Хабзбурзи под Рудолфом I Хабзбуршким су проширили сво?у територи?у на источни део Шва?царске висоравни.

Настанак

Заклетва на ливади Ритли.

Шва?царска ?е настала после заклетве на ливади Ритли, као конфедераци?а три пракантона 1. августа 1291. на централном подруч?у данаш?е Шва?царске (Ури, Швиц и Унтервалден). Временом су у ту конфедераци?у улазили нови кантони. Име Шва?царске потиче од кантона Швиц (Schwyz), ?едног од оснивача. Ови кантони су били формално и номинално део Светог римског царства ?ош дужи временски период, али ?е ?ихова фактичка самосталност неспорна.

?Федерална пове?а“ (Bundesbrief) из 1291. године.

Уговор ко?им ?е основан ова? савез-конфедераци?а на немачком носи име Bundesbrief, а преводи се као ?Федерална пове?а“, што указу?е на то да ?е карактер овог савеза ве? тада био озби?ни?и и тра?ни?и. Отуда се ова? савез назива и Вечитим савезом. Ци? формира?а ?е, слично грчким конфедералним творевинама попут Аха?ског савеза, био во?но-одбрамбени, ?ер су Хабзбурзи представ?али сталну прет?у овим територи?ама.

Сво?у во?ну улогу савез ?е одиграо успешно ?ер се током 14. века ослободио како Хабзбурговаца, тако и Светог римског царства. После владавине Хабзбурга над Шва?царском, 8. новембра 1307. Шва?царска ?е прогласила сво?у независност. Од победе 1499. године над немачким царем Максимили?аном I савез ?е стекао потпуну самосталност, засновану на афирмисано? во?но? снази и принципу неутралности. Савез ?е стално растао тако да ?е почетком 16. века ве? бро?ао 13 кантона и одре?ени бро? зависних подруч?а ко?а ?ош нису била добила статус кантона.

Унутраш?е уре?е?е Шва?царске конфедераци?е у овом периоду ?е било следе?е: врховни орган ?е Диет, скупштина савеза, ко?а се саста?ала повремено и у различитим местима. Кантони су слали различит бро? представника, обично са везаним мандатом, а сваки кантон ?е имао по ?едан глас.

Следе?и важан корак ка централизаци?и ?е био кад ?е Цирих преузео неформалну улогу руководе?ег кантона задуженог за сазива?е скупштина, представ?а?е савеза према иностранству и друга ма?е битна пита?а. Цирих ?е ипак остао primus inter pares, што значи да ни?е дошло до ?ача?а супремаци?е федералне државе. За одлучива?е се захтевала ?едногласност ко?а ?е генерално могла да води у неефикасан рад. Иако су шва?царски кантони у начелу били сложни, ово ?е теори?ски била велика мана са становишта федерализма. Да?е, кантони су одлуке Диета спроводили сами, преко сво?их органа. Никаквих органа конфедераци?е по кантонима ни?е било, па тиме ни некакве за?едничке ?урисдикци?е. Ово ?е опет водило ка томе да су чланице заправо биле суверене. Истори?ски гледано, систем ?е функционисао услед тога што су кантони спроводили само оне одлуке за ко?е су гласали (услед ?едногласности). Формално гледано, ни?е било могу?ности да се то принудно спроведе. На унутраш?у сувереност кантона указу?е и шаренило уре?е?а у ?има, као и одсуство униформности закона. Ни?е било федералног устава са ко?им би кантони усаглашавали сво?е законодавство. ?едино су одлуке Диета биле на вишем нивоу, за ко?е су и сами кантони гласали. Пренесено гледа?у?и, могло би се ре?и и да су их сами и донели, те сувереност кантона чак и ту оста?е неокр?ена. Спо?ни послови су били практично ?едина ствар где ?е сувереност кантона била ограничена.

Након по?аве протестантизма и Мартина Лутера, ста?е се драстично променило у Шва?царско?. Реформаци?а ?е тада била главна тема у неким кантонима. Реформаци?а Цириха се под Улрихом Цвингли?ем 1519. драстично проширила до Женеве. Настале су тензи?е ме?у кантонима. Године 1541. ?е дошло до по?аве реформаци?е у Женеви. Година 1656. и 1752, због реформаци?е ?е почео гра?ански рат изме?у протестаната и католика.

Шва?царска ?е, после више битака, 24. октобра 1648. изборила самосталност од Римско-немачког царства и изградила традици?у неутралности, али и добрих пла?еника.

Наполеоново доба

Главни чланак: Хелветска Република

Границе Шва?царске по Бечком конгресу 1815.

Застава Шва?царске током владавине Наполеона I Бонапарте (1798—1803). Тадаш?и назив Шва?царске ?е било Хелветска Република.

Овакав систем остао ?е на снази све до бурног Наполеоновог доба. Шва?царска ?е, иако верски поде?ена, избегла унутраш?е сукобе у време Реформаци?е и Тридесетогодиш?ег рата. Сталне одлике овог периода и да?е су представ?али конфедерализам (ко?и ?е фактички, ако не и формално, све више ублажаван), ?ака самосво?ност кантона и републиканско уре?е?е.

После пада Шва?царске под Наполеонову власт 5. ма?а 1798. године, Шва?царска ?е добила сво? први устав, ко?им ?е уведена Хелветска Република, ко?а ?е била сателитска држава зависна од Француске. Разлог ко?и су Французи имали за улазак у Шва?царску ?е била ?ихова намера да оп?ачка?у државну касу, као и да има?у у сво?им рукама све клисуре ко?и воде према Итали?и. Конфедерално уре?е?е ?е било укинуто и држава ?е постала унитарна, а кантони су постали обичне административне ?единице. Ова? потез ?е наишао на снажан унутраш?и отпор, али треба приметити да то указу?е на то да ?е Шва?царска сматрана у Европи као ?една целина. Конфедераци?а ?е овде временом губила ме?ународноправна сво?ства, што ?е процес ко?и тра?е готово од самог ?еног оснива?а.

Ве? 1802. године ова? устав ?е заме?ен новим ко?и ?е ублажио унитарни режим. У само? Шва?царско? посто?али су сукоби у схвата?има изме?у унитариста и федералиста, што ?е Наполеон користио да донесе Посредничке акте ко?има ?е увео федерално уре?е?е са неким конфедералним елементима и великим овлаш?е?има кантона. Систем ни?е стигао да се покаже у пракси. Године 1815, после Бечког конгреса, границе Шва?царске су се прошириле ка западу. Тако су се три нова кантона (Женева, Во и Нешател) придружили Шва?царско?. Осим прошире?а на конгресу, Шва?царско? ?е била гарантована независност од свих великих сила. После конгреса Шва?царска ?е добила сво?у физиономи?у са 22 кантона и конфедерално уре?е?е. Кантони су склопили кратки Федерални пакт од само петнаестак чланова ко?и ?е вратио ?ако конфедерално уре?е?е. Слаб Диет ?е био ?едини орган, а централна власт ?е била сасвим безнача?на. Ово ?е био увод у да?е сукобе ко?и су окончани 1848. године доноше?ем федералног устава.

Модерна конфедераци?а

Сва?е изме?у либерално-прогресивних и конзервативно-католичких кантона су довеле Шва?царску 1847. у Зондербундскриг (Sonderbundskrieg), савез састав?ен 1845. године у Шва?царско? изме?у седам католичких и протестантских кантона, у ци?у да се заштите ?ихови интереси од централизаци?е власти. После пораза конзервативно-католичких кантона, Шва?царска ?е постала модерна конфедераци?а и аутономи?а кантона ?е уставом 1848. сма?ена. Берн ?е постао седиште парламента. Шва?царски устав ?е до данас два пута верификован (1874. и 1999).

Палата народа у Женеви, сагра?ена изме?у 1929. и 1938, представ?ала ?е седиште Друштва народа. Данас, служи као европско седиште У?еди?ених наци?а.

Половином 19. века Шва?царска ?е осетила талас индустри?ализаци?е и град?е железничке пруге. Интеграци?а католика у нову конфедераци?у уследила ?е 1891. после избора првог католика у Савезно ве?е. Током Првог светског рата Шва?царска ?е била ?изолована“ од света, пошто су све суседне зем?е учествовале у рату. Током рата посто?але су тензи?е ме?у становништвом: док су Шва?царци ко?и прича?у немачки били на страни Немачке, Шва?царци ко?и прича?у француски су са друге стране били на страни Француске. По први пут ?е изабран ?едан генерал за сигурност шва?царске границе. Недоста?ало ?е хране, фирме нису имали више пара и избеглице из суседних зема?а су представ?али проблем Шва?царске.

На иници?ативу Анри?а Динана године 1864. у Женеви ?е основан Црвени крст. У оба светска рата Црвени крст ?е био активан, а Шва?царска неутрална зем?а. Ипак, ?ена неутралност ?е била озби?но угрожена краткотра?ном Грим-Хофмановом афером из 1917. Године 1920. Шва?царска ?е постала члан Друштва народа, а 1963. и Савета Европе.

Током Другог светског рата, Немци су направили дета?ан план инвази?е на Шва?царску, али се напад никада ни?е догодио. Шва?царска ?е успела да остане неутрална захва?у?у?и економским концеси?ама Немачко? и сре?и да су ве?и дога?а?и током рата одлагали инвази?у. Покуша? мале нацистичке странке у Шва?царско? да изазове у?еди?е?е са Немачком ?е пропао. Под генералом Анри?ем Гизаном ?е извршена масовна мобилизаци?а. Шва?царска ?е била важна база за шпи?унажу обе зара?ене стране и често ?е посредовала у комуникаци?и изме?у Савезника и сила Осовине. Шва?царску трговину блокирали су и Савезници и силе Осовине. Економска сарад?а и дава?е кредита Тре?ем ра?ху су варирали у зависности од извесности инвази?е и могу?ности да се прона?е други трговински партнер. Концеси?е су достигле сво? врхунац 1942. након што ?е тешко оште?ена изузетно важна железничка веза у Виши?евско? Француско?. због чега ?е Шва?царска постала са свих страна окружена снагама сила Осовине. Током рата у Шва?царску ?е пристигло више од 300.000 избеглица, од чега су 104.000 били страни во?ници интернирани по ставу о правима и обавезама неутралних сила прописаних Хашким конвенци?ама. Да?е, 60.000 избеглица су били цивили ко?и су избегли из Немачке због прогона од стране нациста. Ме?утим, строге политике о имиграци?и и азилима, као и финанси?ске везе са нацистичком Немачком су изазвали контроверзе. Шва?царско ратно ваздухопловство се борило и против Савезника и сила Осовине, оборивши 11 авиона Луфтвафеа у ма?у и ?уну 1940, а после и савезничке авионе, након промене политике због прет?и из Немачке. Преко 100 савезничких бомбардера и ?ихове посаде су били интернирани током Другог светског рата. Савезнички авиони су током 1944. и 1945. грешком бомбардовали шва?царске градове Шафхаузен, Шта?н на Ра?ни, Валц, Рафз, Базел и Цирих.

Шва?царци су 1971. године одобрили женама право гласа, а 1. ?ануара 1979, кантон ?ура ?е добио, после више демонстраци?а свог становништва, сво?у независност од кантона Берн. Тако ?е кантон ?ура постао на?мла?и кантон Шва?царске.

Чланство у Европском економском простору ко?ем ?е Шва?царска влада тежила, пропало ?е 1992. године да би 10. септембра 2002. године, после референдума, постала чланица У?еди?ених наци?а.

Туризам

Санкт Мориц у кантону Граубинден

Туризам Шва?царске ?е знача?на привредна грана у зем?и, а одлику?у га градови, градски и културно-истори?ски туризам, као и Алпи, планински и зимски туризам.

Старо градско ?езгро Берна

Веома пос?е?ени и туристички знача?ни градови са старим градским ?езгром у Шва?царско? су: главни град Берн (кантон Берн), Шафхаузен (кантон Шафхаузен), Шта?н ам Ра?н (Шафхаузен), Раперсвил (Санкт Гален), Буле (Фрибур), Белинцона (Тичино) и Нион (Во) и други.

Ледник Алеч, на?дужи на Алпима

Шва?царска ?е св?етски позната по Алпима и зимском туризму. На?знача?ни?и ски?ашки центри у Шва?царско? су: Санкт Мориц и Давос (кантон Граубинден), Венген и Аделбоден (кантон Берн), Вербиер и Цермат (Валис), Енгелберг (Обвалден) и други.

Политика

Политички систем

Савезно ве?е

Политика Шва?царске се одви?а у оквиру федералне парламентарне демократске републике, по чему ?е Шва?царско савезно ве?е на челу владе и вишепарти?ског система. Извршну власт спроводи влада. Федералну правосудну мо? има и влада и два дома Бундесхауса. Судство ?е независно од извршне власти и законодавства. Шва?царска ?е од свих држава на свету на?ближа директно? демократи?и. За било ко?у промену у уставу референдум ?е обавезан; за било ко?у промену у закону, може се тражити референдум. Кроз референдуме, гра?ани могу да ме?а?у било ко?и закон ко?и ?е изгласао Бундесхаус и кроз иници?ативе могу да уводе амандмане у федерални устав, што Шва?царску чини државом директне демократи?е.

Парламент (Бундесхаус) се састо?и од два дома: Савета кантона Шва?царске, ко?и има 46 представника (два из сваког кантона и по ?едан из сваког полу-кантона) ко?и се бира?у по систему ко?и одре?у?е сваки кантон, и Државног савета, ко?и се састо?и од 200 чланова ко?и се бира?у по систему сразмерних представника. Чланови оба дома служе четири године. Када оба дома заседа?у за?едно, познати су као Савезни скуп (Bundesversammlung). Они су законодавна власт Шва?царске и за?едно бира?у, у случа?у рата, генерала во?ске или бира?у сваке четврте године нове чланове Савезног ве?а, ко?и Шва?царску представ?а?у у иностранству. Тако?е они разматра?у молбе за помилова?е, ко?е му могу предати осу?еници ко?е ?е осудио врховни суд. Шва?царска има вишепарти?ски систем, са бро?ним политичким странкама од ко?их ни?една нема често прилику да самостално стекне власт, и политичке странке мора?у ме?усобно сара?ивати да створе коалиционе владе

Главно извршно тело и шефа државе чини Шва?царско савезно ве?е, ко?е се састо?и од седам чланова (извршна власт). Иако устав захтева да парламент бира и надгледа чланове ве?а током четворогодиш?ег мандата, шеф државе и ?егова администраци?а су постепено преузели улогу у одре?ива?у законодавног процеса као и у извршава?у федералних закона. Председник Конфедераци?е се бира ме?у ?их седморо да би преузео посебне представничке функци?е на ?едну годину, али тако?е задржава сво?у улогу у кабинету.

Судска власт обухвата Савезни врховни суд (са седиштем у Лозани), Савезни кривични суд (са седиштем у Белинцони), Савезни административни суд (са седиштем у Берну) и неколико других савезних судова, одговорних за контролиса?е нижих судова. Сви нижи судови припада?у кантонима. Сваки кантон има сво?у судску власт и сво? устав.

Административна подела

Главни чланак: Кантони Шва?царске

Шва?царска ?е поде?ена на 26 кантона, с тим што су три кантона поде?ена на полукантоне, и тако ?е релевантан бро? за избор у Ве?е кантона 23. Сваки кантон има сво? главни град. Они су конституенти, федералне ?единице, Шва?царске федераци?е. Сваки кантон ?е ?еднак и има сво? устав, законодавну, судску и извршну власт. Влада сваког кантона се састо?и од пет до седам чланова (зависно од кантона).

Све надлежности ко?а према уставу не припада?у влади, или нису законом доде?ена федералном нивоу, су у надлежности кантона (организаци?а кантона, школски систем, понекад здравство, понекад планира?е и град?а, полици?а, судство). У неким подруч?има влада има велике надлежности, тако да то понекад изазива тензи?е изме?у кантона и владе.

На?ве?и кантон по површини ?е Граубинден ко?и покрива 17,2% површине Шва?царске, а кантон са на?више становника ?е Цирих.

	Кантони	Главни град	На немачком
AR	Апенцел Аусероден	Херисау	Appenzell Ausserrhoden	Herisau
AI	Апенцел Инероден	Апенцел	Appenzell Innerrhoden	Appenzell
AG	Аргау	Арау	Aargau	Aarau
BS	Базел-град	Базел	Basel-Stadt	Basel
BL	Базел-провинци?а	Лизтал	Basel-Landschaft	Liestal
BE	Берн (фр. Berne)	Берн (фр. Berne)	Bern	Bern
VS	Вале (фр. Valais)	Сион (фр. Sion)	Waalis	Sitten
VD	Во (фр. Vaud)	Лозана (фр. Lausanne)	Waadt	Lausanne
GL	Гларус	Гларус	Glarus	Glarus
GR	Граубинден	Хур	Graubünden	Chur
GE	Женева (фр. Genève)	Женева (фр. Genève)	Genf	Genf
SO	Золотурн	Золотурн	Solothurn	Solothurn
JU	?ура (фр. Jura)	Делемон (фр. Delémont)	Jura	Delsberg
LU	Луцерн	Луцерн	Luzern	Luzern
NE	Нешател (фр. Neuchatel)	Нешател (фр. Neuchatel)	Neuenburg	Neuenburg
NW	Нидвалден	Штанс	Nidwalden	Stans
OW	Обвалден	Сарнен	Obwalden	Sarnen
SG	Санкт Гален	Санкт Гален	St. Gallen	St. Gallen
TI	Тичино (итал. Ticino)	Белинцона (итал. Bellinzona)	Tessin	Bellinzona
TG	Тургау	Фрауенфелд	Thurgau	Frauenfeld
UR	Ури	Алтдорф	Uri	Altdorf
FR	Фрибур/Фра?бург (фр. Fribourg)	Фрибур/Фра?бург (фр. Fribourg)	Freiburg	Freiburg
ZH	Цирих	Цирих	Zürich	Zürich
ZG	Цуг	Цуг	Zug	Zug
SH	Шафхаузен	Шафхаузен	Schaffhausen	Schaffhausen
SZ	Швиц	Швиц	Schwyz	Schwyz

Градови и општине

Непосредна демократи?а у Гларусу

На?важни?и градови Шва?царске су Берн, Цирих, Базел, Луцерн, Женева и други. Економско и саобра?а?но средиште Шва?царске ?е Цирих, док ?е Берн административно средиште. Знача?не улоге има?у и Базел и Женева. Базел ?е седиште многих биотехнолошких и хеми?ских институци?а, док се у Женеви налази седиште У?еди?ених наци?а за Европу. Сваки град и свака општина има свог градоначелника (општине ве?ином ?едног представника из Парламента кантона), градске институци?е и локалну полици?у.

Шва?царска данас бро?и 3032 општине и свака од ?их има сво?е општинско или градско ве?е, (понекад уместо ве?а, народ се окуп?а на пленарно? скупштини) и сво?у извршну власт са градском владом и градоначелником на челу (у по?единим кантонима председником општине).

Контрола кантона над општинама и градовима ограничена ?е на надгледа?е да ли су општинске одлуке у складу са важе?им прописима и, са друге стране, на одобрава?е предрачуна (понекад бу?ета) градских влада.

У надлежности општине ?е убира?е пореза, управ?а?е ?авним комуналним предузе?има, основно образова?е, управ?а?е добрима гра?ана, локална полици?а, као и помо? сиромашнима и болеснима.

У Шва?царско? су права општине ограничена само законом. Општина ?е та ко?а прва одлучу?е (нпр. у судском поступку она ?е првостепени орган), а кантон интервенише тек у случа?у жалбе.

Спо?на политика

Шва?царска се сматра спо?нополитички неутралном, т?. практику?е политику немеша?а у сукобе изме?у држава, и не меша се у унутраш?е ствари других зема?а. Неутралност Шва?царске ?е била призната на Бечком конгресу 1815. године. Ова неутралност ?е и данас ме?ународно призната.

Шва?царска ?е чланица у многим ме?ународним организаци?ама. Као ?една од послед?их држава, Шва?царска ?е постала 2002. чланица УН, али ?е истовремено и ?едина држава у ко?о? се народ из?аш?авао за приступ УН. Осим тога, Шва?царска ?е активна у Организаци?и за европску безбедност и сарад?у, Савети Европе и ЕФТИ. Шва?царска учеству?е у програму НАТО Партнерства за мир и потписала ?е Протокол из К?ота.

У испитива?у Шва?царска сара?у?е са неким европским организаци?ама. Оснивач ?е ЦЕРН-а, ко?и има сво?е седиште у Женеви.

Шва?царска ни?е чланица Европске уни?е, нити ?е чланица Европског економског простора, али има важне билатералне споразуме са Европском уни?ом. Приступа?е Шва?царске у НАТО био би прекид неутралности Шва?царске.

Види ?ош: Министарство иностраних послова Шва?царске

Саобра?а?

Главни чланци: Саобра?а? у Шва?царско? и Ауто-путеви Шва?царске

Мрежа ауто-путева Шва?царске

Шва?царска ?е веома важна транзитна држава за ?уде и робу ко?и путу?у ка унутраш?ости Европске уни?е. Због свог географског положа?а, Шва?царска има велики знача? у ме?ународном саобра?а?у са посебно добро разви?еном саобра?а?ном инфраструктуром.

Укупна дужина железничке мреже у Шва?царско? ?е више од 5.000 km, што ?е ?една од на?гуш?их железничких мрежа на свету, а укупна дужина путева ?е ве?а од 70.000 km од чега ?е око 1.600 km ауто-путева. Ве? данас, мрежа ауто-путева Шва?царске ?е ?една од на?разви?ени?их на свету. Ве?ина становника живи ма?е од 10 km од на?ближег излаза на ауто-пут. Шва?царска има добро разви?ен саобра?а?.

На?знача?ни?а саобра?а?ница Шва?царске ?е друмско-железнички пут ко?и спа?а северну Шва?царску са Итали?ом (Ауто-пут А2, Базел — Луцерн — Белинцона — Лугано — Итали?а; као и Ауто-пут А1, Женева — Лозана — Берн — Цирих — Санкт Гален — Аустри?а), ко?и спа?а западну Шва?царску и Француску, са истоком Европе (Аустри?а).

Шва?царску одлику?е велики бро? планинских прево?а, ко?и су током истори?е били главне саобра?а?не тачке изме?у ди?елова ?ужне Европе и пред?ела с?еверно од Алпа. На?знача?ни?и ?е прево? Готард, испод ко?ег ?е 1882. године изгра?ен же?езнички тунел, Готардски тунел (Gotthardtunnel), дуг 15.003 метра, а 2016. године ?е отворен нови, Готардски базни тунел (Gotthard-Basistunnel), досада на?дужи тунел на сви?ету, са дужином од 57,1 километара, кроз Урнске Алпе.

Кроз Шва?царску тече река Ра?на, важан водени пут ко?и повезу?е Шва?царску са Атлантским океаном. ?едина ме?ународна лука Шва?царске се налази у Базелу на Ра?ни.

Аеродроми за ме?ународни путнички саобра?а? у Шва?царско? су у Цириху, Базелу и Женеви. Са више од 20 милиона путника годиш?е, Аеродром Цирих ?е постао главна саобра?а?на капи?а Шва?царске. Многе авионске компани?е лете за Цирих, као нпр. Американ ерла?нс, Луфтханза или Ибери?а. Остали ме?ународни аеродроми Шва?царске су Аеродром Базел и Аеродром Женева.

Привреда

Главни чланак: Привреда Шва?царске

Износ извоза (плаво) и увоза (црвено) Шва?царске у периоду од 1990. до 2005. године (у милионима шва?царских франака).

Шва?царска ?е стабилна, разви?ена, модерна тржишна зем?а, са ниском стопом незапослености (?: 2,5%.), високо обученом радном снагом и са бруто дома?им производом по глави становника ве?им од на?разви?ени?их европских зема?а. Шва?царска ?е послед?их година сво?у економску праксу прилагодила оно? у ЕУ како би уве?ала сво?у конкурентност. Иако Шва?царци не теже ка чланству у ЕУ у блиско? буду?ности, Берн и Брисел су 1999. потписали споразум о да?о? либерализаци?и трговинских веза. Шва?царска ?е остала ра? за инвеститоре, ?ер ?е задржала могу?ност банкарске дискреци?е и дугорочну екстерну вредност франка. На?важни?а привредна грана Шва?царске су услуге. У терци?арном сектору ради на?ве?и бро? запослених (73%). Главни сектори су трговина, здравство и образова?е, као и банкарски и сектор осигура?а. Тако?е ?е заступ?ена индустри?а челика, метала, алумини?ума, машинска индустри?а, индустри?а прецизних инструмената (нпр. часовника), електротехника, хеми?ска, фармацеутска и текстилна индустри?а, индустри?а коже, прехрамбена, керамичка, индустри?а гра?евинског матери?ала, банкарство (због неутралности у ратовима).

Зем?иште ни?е нарочито погодно за развитак по?опривреде, мада оста?е важан фактор у Шва?царско?. Разви?ено ?е сточарство, а нарочито се узга?а?у краве за мужу, док ова грана привреде и да?е у велико? мери одолева модернизаци?и и задржава традиционалне елементе. Тако?е ?е разви?ен и зимски туризам, са неким од на?познати?их ски?ашких центара лоцираним у шва?царским Алпима.

Бруто национални доходак Шва?царске ?е 2006. године износио ?е око 486,2 мили?арде франака, што ?е око 64.500 франака, односно 53.000 америчких долара по глави становника., чиме се она убра?а у на?богати?е зем?е света Инфлаци?а ?е према изворима из 2007. године износила 0,4%.

Економски подаци

Главни економски подаци бруто дома?ег производа, инфлаци?е, бро?а незапослености и спо?нотрговинског разво?а зад?их година:

Промена бруто дома?ег производа (БДП), реално
у % у односу на претходну годину
Година	1998	1999	2000	2001	2002	2003	2004	2005	2006	2007
Промена у % о. п. године	2,8	1,3	3,6	1,0	0,3	? 0,2	2,3	1,9	2,7	≈ 1,7
Извор: bfai									≈ = процена

Разво? БДП-а (номинално)
приближно (у мили?арди US$)				по становнику (у хи?адима US$)
Година	2003	2004	2005	Година	2003	2004	2005
БДП у мили?арди US$	323	359	367	БДП по глави становника. (у хи?адима US$)	44,0	48,5	49,5
Извор: bfai

Разво? инфлаци?е					Разво? незапослености
у % у односу на претходну годину					у % у односу на претходну годину
Година	2004	2005	2006	2007	Година	2005	2006	2007	2008
Инфлаци?а	0,8	1,2	1,1	≈ 0,4	Незапосленост	3,7	3,3	2,8	≈ 2,5
Извор: bfai								≈ = процена

Главни партнери (2005)
у извозу (у %)		у увозу (у %)
Немачка	19,5	Немачка	31,6
САД	10,7	Итали?а	10,5
Итали?а	9,1	Француска	10,0
Француска	8,7	САД	5,3
У?еди?ено Кра?евство	5,4	Холанди?а	4,8
?апан	3,6	Аустри?а	4,6
друге зем?е	43,0	друге зем?е	33,2
све зем?е Европске уни?е за?едно	61,8	све зем?е Европске уни?е за?едно	80,4
Извор: bfai

Инфраструктура и заштита животне околине

Нуклеарна електрана Ла?бштат се налази у кантону Аргау

Шва?царска доби?а електричну енерги?у углавном из хидроелектрана (53%) и нуклеарних електрана (42%), док се остатак доби?а из конвенционалних извора енерги?е, што за резултат да?е мало зага?ива?е атмосфере уг?ен-диоксидим.

Дана 18. ма?а 2003. одби?ене су две иници?ативе против нуклеарних електрана: Моратори?ум плус, чи?и ?е ци? била забрана изград?е нових нуклеарних електрана (41,6% за и 58,4% против), и Електрична енерги?а без нуклеарки (33,7% за и 66,3% против). Претходни десетогодиш?и моратори?ум на изград?у нових нуклеарних електрана ?е био резултат гра?анске иници?ативе изгласане 1990. са 54,5% за и 45,5% против. Планира се нова нуклеарна електрана у кантону Берн. Шва?царски савезни биро за енерги?у у оквиру Савезног министарства за природу, саобра?а?, енерги?у и комуникаци?е.

Шва?царска приватно-?авна путна мрежа се финансира из путарина и пореза на возила. Шва?царски систем ауто-путева захтева куповину ви?ета ко?е кошта?у 40 шва?царских франака за ?едну календарску годину да би се користили ауто-путеви, што важи и за путничка и теретна возила. Шва?царска мрежа ауто-путева ?е 2000. године била дугачка 1,638 km и узима?у?и обзир површину Шва?царске од 41,290 km2, ?е тако?е ?една од на?гуш?их путних мрежа на свету. Аеродром Цирих ?е на?ве?и шва?царски ме?ународни терминал, ко?и ?е 2007. услужио 20,7 милиона путника. Други на?ве?и аеродром ?е аеродром Женева са 10,8 милиона путника, а тре?и аеродром Базел-Милуз-Фра?бург са 4,3 милиона путника. Ова ова аеродрома Шва?царска дели са Француском.

Шва?царска ?е изузетно активна у погледу прописа о рециклажи и одлага?у ?убрета, и ?една од воде?их држава у свету са око 66% до 96% различитих матери?ала ко?и су рециклирани.

Становништво

Главни чланак: Демографи?а Шва?царске

Становништво Шва?царске у хи?адама 1970—2005. године

Према подацима из августа 2008. године, Шва?царска има 7.610.248 становника, од чега 21,3% чине странци

Кантон са на?ве?им бро?ем становника ?е кантон Цирих са 1.300.545 становника (2007).

У Шва?царско? живи (према подацима Савезне службе за статистику Шва?царске за август 2008) 1.618.847 страних држав?ана, или 21,3% становништва Шва?царске, у ко?е спада?у избеглице, гастарба?тери и ?ихове породице. Са простора Срби?е живи према подацима 2008. године 186.000 гра?ана, 270.000 из Итали?е, 192.000 из Португали?е, 224.000 из Немачке и око 79.000 из Турске. Остали по бро?ности знача?ни инострани држав?ани су Албанци, Бош?аци, Французи, Хрвати и Шпанци.

У Тичину живи итали?анска ма?ина, а у другим кантонима живе држав?ани преко 150 различитих држава. Све више странаца долазе да живи у Шва?царско?. Док ?е 2005. 1.655.300 странаца живело у Шва?царско?, године 2006. било их ?е 1.656.721.

Све више странаца ко?и живе у Шва?царско? желе да буду власници и шва?царских пасоша. Док ?е у 2004. години 35.700 странаца добило шва?царски пасош, године 2005. та? бро? ?е износио 38.400. ?едан од критери?ума за доби?а?е шва?царског пасоша ?е да особа легално живи више од 12 година у Шва?царско?. Особа мора тако?е добро говорити ?едан од службених ?езика Шва?царске

С приходима од 38.000 евра по глави становника, Шва?царска ?е друштво више класе. Широкогруд систем соци?алног осигура?а омогу?ава добро разви?ено здравство, надокнаде за незапосленост и остале соци?алне предности.

?език

?езици Шва?царске

   немачки (62,8%)

   француски (22,9%)

   итали?ански (8,2%)

   реторомански (0,5%)

У члану 4 устава Шва?царске од 1999. сто?и: ?Службени ?езици Шва?царске су немачки, француски, итали?ански и реторомански“. У члану 70¹ пише тако?е: ?Службени ?езици Шва?царске Конфедераци?е су немачки, француски и итали?ански. У комуникаци?и са ?удима ретороманског порекла, романш ?е тако?е службени ?език Шва?царске Конфедераци?е“. Устав Шва?царске не потвр?у?е места у ко?ем се говори овим ?езицима. У члану 70² пише да ?е надлежност кантона да сами изаберу сво?е службене ?езике, али мора?у да пошту?у ?езичке ма?ине и истори?ски састав те реги?е. Странци нема?у право да сара?у?у са владом кантона или општине на неком ?езику ко?и ни?е потвр?ен у уставу (нпр. српски, шпански). Укупно 62,8% популаци?е Шва?царске говори немачким ?езиком. Следе француски са 22,9%, итали?ански (8,2%) и романш (0,5%), ко?и се на?више говори у кантону Граубиндену.

Према подацима из 2016, око 5% становништва код ку?е прича енглески, 3,8% португалски, 3% албански, 2,6% шпански, док 2,5% прича?у српски и хрватски. Око 64% популаци?е прича више од ?едног ?езика на дневно? бази.

Религи?е

Расподела вероисповести у Шва?царско? око 1800.

   протестанти

   католици

Католицизам ?е био главна религи?а у Шва?царско? до 17. века, кад ?е реформаци?а драстично променила ста?е. Улрих Цвингли ?е имао велику улогу у реформаци?и у Шва?царско?. Он ?е био бивши реформатор Цириха. Од реформаци?е Цириха и Женеве, у Шва?царско? посто?и протестантска црква, ко?а посто?и и дан данас.

Становништво кантона Цириха, Берна, Базела, Шафхаузена, Женеве, Воа и Апенцел Аусеродена ?е почетком 19. века било практично протестантско, док су становници кантона Фрибурга, Вале, ?уре, Солотурна, Луцерна, Оба и Нидвалдена, Ури?а, Швица, Цуга, Апенцела, Инеродена и Тичина били католици. Вероисповесно измешани били су кантони Гларус, Аргау, Санкт Гален и Граубинден. Подела вероисповести ?е била резултат употребе принципа територи?е при одабиру вероисповести после рата изме?у католика и протестаната у 16. веку.

Шва?царска нема званичну државну религи?у, иако ве?ина кантона (осим Женева и Нешатела) призна?у званичне религи?е, у свим случа?евима или Католичку цркву или Шва?царску реформисану цркву. Ове цркве, а у неким кантонима и за?еднице Старокатоличке цркве и ?евре?а се финансира?у званичним опорезива?ем сво?их верника. Шва?царски Устав ?амчи слободу вероисповести тако да се нико не сме дискриминисати на верско? основи.

Хриш?анство ?е доминантна религи?а у Шва?царско?, а 41,8% популаци?е ?е католичке вероисповести, а 35,3% становништва припада разним протестантским црквама. Имиграци?а ?е донела ислам (4,3%, углавном Албанци са Косова и Метохи?е) и православ?е (1,8%) као знача?не ма?инске религи?е. Анкета Еуробарометра из 2005. ?е показала да су 48% становника верници, 39% становништва ?е показало верова?е у неку ?духовну или животну силу“, 9% су били атеисти, а 4% агностици.

На?ве?и градови

На?ве?и градови у Шва?царско? Извор: Попис становништва 2020.
	№	Град	Кантон	Популаци?а	№	Град	Кантон	Популаци?а
Цирих Женева	1.	Цирих	Цирих	421.878	11.	Тун	Берн	43.476	Базел Лозана
	2.	Женева	Женева	203.856	12.	Белинцона	Тичино	43.360
	3.	Базел	Базел-град	178.120	13.	Кениц	Берн	42.388
	4.	Лозана	Во	140.202	14.	Шо де Фон	Нешател	36.915
	5.	Берн	Берн	134.794	15.	Фрибур	Фрибур	38.039
	6.	Винтертур	Цирих	114.220	16.	Шафхаузен	Шафхаузен	36.952
	7.	Луцерн	Луцерн	82.620	17.	Верни?е	Женева	34.898
	8.	Санкт Гален	Санкт Гален	76.213	18.	Хур	Граубинден	36.336
	9.	Лугано	Тичино	62.315	19.	Сион	Вале	34.978
	10.	Бил/Б?ен	Берн	55.206	20.	Устер	Цирих	35.337

Култура

Свирачи алпских рогова у Интерлакену

Култура Шва?царске ?е била под утица?ем сво?их суседних држава, али током година се створила самостална култура, уз неке регионалне разлике. Посебно француско говорно подруч?е (Романди?а) има тенденци?у да се ори?ентише ка француско? култури и да на?више буде проевропско. Генерално, Шва?царци су познати по сво?о? дуго? традици?и хуманитаризма у Шва?царско?. Шва?царска ?е родно место Црвеног крста и седиште Ве?е У?еди?ених наци?а за ?удска права. Део Шва?царске у ком се говори немачки ?език има ?аку тенденци?у према немачко? култури, иако се Шва?царци не идентифику?у строго као Немци, због разлика изме?у ди?алеката немачког ко?и се говори у Шва?царско? и Немачко?. Итали?анско говорно подруч?е се више ори?ентише према итали?анско? култури. ?едино оста?е ретормоанска култура ко?а покушава да очува сво?у лингвистичку и културну традици?у. Шва?царски представник на избору за Песму Евровизи?е 1989. била ?е песма романш ?езику.

Многе планинске области зими има?у снажну, енергичну културу ски?ашких градова, док лети живе мирни?е, као рекреациони центри. У неким областима у сезони доминира туризам, док у проле?е и ?есен има ма?е страних посетилаца, а више Шва?цараца. Традиционална култура фармера и сточара тако?е преовла?у?е у многим областима и ова веза са зем?ом и по?опривредом ?е снажни ?лепак“ ко?и повезу?е све Шва?царце. Иако на?ве?и бро? фарми сада не производи храну за себе, мале фарме су присутне свуда изван градова, а Шва?царци из градова често, поред га?е?а собног цве?а, одржава?у баште или држе сакси?е са здравцима на прозорима.

Наука, технологи?а и образова?е

Технички универзитет ЕТХ Цирих, где су студирали Алберт и Милева Мари?-А?ншта?н.

Образова?е у Шва?царско? ?е врло разнолико, ?ер устав Шва?царске гаранту?е кантонима да сами одре?у?у школски систем. Посто?е и ?авне и приватне школе, ме?у ко?има се налазе и многе ме?ународне приватне школе. Минимална старост за основну школу ?е шест година и тако ?е у сваком кантону. Обично деца могу да изаберу сво?е школе, ко?и ?език желеа науче (француски, немачки или итали?ански). Основна школа тра?е до четири или пет године, у зависности од изабране школе. На кра?у основне школе или на почетку сред?е школе ученици се селекту?у према сво?им способностима у неколико (обично три) класа. На?даровити?и ученици поха?а?у напредне школе, да би припремили за да?е студи?е или матуру, док остали ?аци доби?а?у професионално образова?е ко?е ?е прилаго?ено ?иховим способностима.

У Шва?царско? посто?и 12 универзитета, од ко?их се десет одржава?у на кантоналном нивоу и обично нуде низ нетехничких предмета. Први универзитет у Шва?царско? основан ?е 1460. године. у Базелу (са медицинским факултетом) и има дугу традици?у хеми?ских и медицинских истражива?а у Шва?царско?. На?ве?и универзитет у Шва?царско? ?е Универзитет у Цириху, са готово 25.000 студената. Два института универзитета ко?а савезна влада Шва?царске спонзорише су: ЕТХ Цирих (основан 1855) и ЕПФЛ у Лозани (основан 1969). Обе школе ужива?у велико ме?ународно призна?е.

Многе Нобелове награде отишле су у руке шва?царских научника, попут Алберта А?ншта?на у подруч?у физике. Владимир Прелог, Ха?нрих Рорер, Рихард Ернст, Едмонд Фишер, Ролф Цинкернагел и Курт Витрих су добили Нобелове награде у природним наукама. Укупно 113 добитника Нобелове награде има?у неке везе са Шва?царском. Тако?е 9 пута су ме?ународне организаци?е, ко?и има?у сво?е седиште у Шва?царско? добиле Нобелову награду за мир Град Женева ?е седиште ЦЕРН-а, на?ве?ег светског центра за истражива?е елементарних честица.

Гастрономи?а

Решти

Ементалер

Шва?царска кухи?а ?е обликована утица?ем немачке, француске и итали?анске кухи?е, уз неке оригиналне шва?царске рецепте. Шва?царска ?е зем?а брдско-планинске по?опривреде и стога се традиционална храна заснива на кромпиру и сиру.

Врсте хране ко?е се на?чеш?е повезу?у са Шва?царском су чоколаде (види десно) и сиреви. Шва?царска ?е посто?бина око 450 врста сирева На?познати?е врсте су ементалер, гри?ер, вахерин, тилситер и апенцелер. Сиреви су главни састо?ак националних ?ела фонди и раклет.

Други познати шва?царски рецепти су: решти (?ело од запеченог или упрженог ренданог кромпира), мусли (мешавина жита, сушеног во?а и ораха), сервела (врста куваних кобасица), базелски хлеб и бисквити, шпански ветар (меринге) и др.

Шва?царска важи као посто?бина апсинта.

Спорт

Швинген

Главни чланак: Спорт у Шва?царско?

Претежно планински предели зем?е су извршили пресудан утица? на избор оми?ених спортова и рекреативних активности. Тако ?е кра?ем 19. и почетком 20. века, ски?а?е било ?едан од оми?ених шва?царских спортова. Разво?ем туризма и изград?ом ски?ашких центара однос Шва?цараца према зимским спортовима се ?ош више укоренио. Ски?а?е, ски?ашко трча?е и, у зад?е време, сноубординг су неки од оми?ених шва?царских зимских спортова. Под утица?ем планина су и лет?е слободне активности и спортови, као нпр. планинаре?е и пешаче?е.

Типичне шва?царске атлетске дисциплине су швинген (врста рва?а на пи?евини) и хорнусен (спортска дисциплина слична крикету и бе?зболу). Оми?ени тимски спортови су фудбал, одбо?ка, рукомет и флорбал (хоке? у дворани). Популаран ?е и хоке? на леду, чи?а ?е Шва?царска прва лига ?една од ?ачих у свету.

Махом због сво?е политичке и во?не неутралности, многе ме?ународне спортске организаци?е има?у седиште у Шва?царско?. Изме?у осталих то су: МОК, УЕФА, ФИФА и ФИБА. За?едно са Финском и Шведском, Шва?царска ?е основала и Ме?ународну хоке?ашку федераци?у.

Кра?ем 20. и почетком 21. века, шва?царски тенисери Ро?ер Федерер и Мартина Хингис су осва?али бро?не велике тениске турнире и постали ?едни од на?бо?их тенисера свих времена. Истовремено, Шва?царац Стефан Ламби?ел ?едан од на?бо?их светских клизача. Гради? Санкт Мориц ?е два пута био дома?ин Зимских олимпи?ских игара 1928. и 1948. Шва?царска ?е била дома?ин Светског првенства у фудбалу 1954., а за?едно са Аустри?ом била ?е и дома?ин Европског првенства у фудбалу 2008.

Слике Шва?царске

• 
  Туристички гради? Санкт Мориц
• 
  Панорама кантона Швица
• 
  Национални парк Шва?царске у близини Хура
• 
  Матерхорн
• 
  Катедрала Нотре-Дам де Валер у Сиону
• 
  Твр?ава Белинцона
• 
  Женевско ?езеро
• 
  Водопад Ра?нфал, на?ве?и водопад у Европи
• 
  Мота Салацина
• 
  Опера у Цириху
• 
  Ледник Алеч
• 
  Стари град Берна
• 
  Кула са сатом у Цугу ?е градски симбол
• 
  Твр?ава Нешател
• 
  Тора? и дрвени мост (Капелбрике) у Луцерну

Види ?ош

• Савезни скуп
• Регистарске ознаке у Шва?царско?
• Романди?а
• Саксонска Шва?царска
• Шва?царска гарда

Спо?аш?е везе

• Службени портал Шва?царске
• Туристичка организаци?а Шва?царске
• Савезна служба за статистику Шва?царске
• Савезни кривични суд Архивирано на веб-са?ту Wayback Machine (4. март 2016)
• Савезни административни суд
• Национална банка Шва?царске
• Истори?ски речник Шва?царске
• Вести из Шва?царске Архивирано на веб-са?ту Wayback Machine (10. ма? 2018)