Тома Аквински

Тома Аквински
Тома Аквински
Лични подаци
Пуно име	Тома Аквински
Датум ро?е?а	око 1225
Место ро?е?а	Аквино, Кра?евство Сицили?а
Датум смрти	7. март 1274.?(48/49 год.)
Место смрти	Лацио, Папска држава
Образова?е	Универзитет Сорбона
Филозофски рад
Епоха	Сред?и век
Реги?а	Хриш?анска филозофи?а
Школа филозофи?е	аристотелизам, схоластика, томизам
Интересова?а	метафизика, теологи?а, епистемологи?а, логика, етика, политика
Иде?е	Докази за посто?а?е Бога
Утица?и од	Боети?е, Мо?си?е Ма?монид, Марко Тули?е Цицерон, Ел Кинди, ?ован Скот Ериугена, Ибн Рушд, Анселмо Кентербери?ски, Алберт Велики, Ибн Сина, Августин Хипонски, Платон, Аристотел, Апостол Павле, Ел Газали

百度 12月15日，家住渝北区的谢先生起了个大早，9点钟便现身市体彩中心兑取自己所中的体彩大乐透914万大奖。

Тома Аквински (итал. Tommaso d'Aquino; око 1225 — 7. март 1274) био ?е итали?ански^[3]^[4] доминикански редовник и свештеник, филозоф и теолог схоластичке традици?е. Познат ?е као Doctor Angelicus, Doctor Universalis. Аквински ?е био ?едан од на?важни?их католичких теолога.^[5]^[6] Познат ?е по свом капиталном, али недовршеном делу Summa Theologica или Summa Theologiae. Оно као и ?Против заблуда нев?ерника“ (Summa contra Gentiles) су признати као врхунска достигну?а сред?овековне систематске теологи?е. Тома Аквински ?е у свом целокупном опусу насто?ао да противречности хриш?анске догматике превлада путем ствара?а кохерентне религи?ске догме. Он се у изград?и хриш?анске логике осла?а на Аристотелов Органон, а прихвата и Платонову филозофи?у о доминира?у?о? иде?и над матери?ом.^[7] Као теолог полази од две теме?не хриш?анске догме: прародите?ском греху и вечном испашта?у. Као резултат тога теме? ?егове теолошко филозофске антропологи?е ?е спас и пут према спасе?у. Тако?е, заступа колективитет, доминаци?у над ?удским родом, а не индивидуални живот по?единца.

Аквински се бори против неоплатонских тврд?и о свету ко?е су потекле од Августина и Ибн Сине, ко?и своде човечанство на посматраче света у ко?ем ?е све прописано и где ?е све израз Божи?е во?е. Аквински се залаже за Аристотелове тврд?е да ?е човек главни аутор сво?их дела. ?егова синтеза Аристотеловог уче?а и хриш?анског уче?а поста?е главна окосница филозофи?е католичке цркве.^[8]

Уче?е

Тома Аквински ?е живео и писао сво?а дела у време разви?еног феудализма. Та? период се одлику?е разво?ем трговине и новчане привреде, доступнош?у тековина других народа и опада?ем доминантног утица?а католичке цркве.

Аквински ?е деловао у Паризу, Риму и Напу?у. Био ?е на?чувени?и класични поборник природне теологи?е. За Аквинског, теологи?а као наука о нужном би?у бога надре?ена ?е филозофи?и као науци о коначном би?у створених ствари. Тома Аквински сматра Аристотела врхунцем зна?а у свим пита?има спозна?е природе (назива га ?едноставно Филозоф), а изван ?ега оста?у само пита?а о натприродним стварима. Тома жели прилагодити ?егову филозофи?у како би она била примерена за об?аш?е?а истина об?аве и догми цркве. Изградио ?е строг логички систем примерен хриш?анском тумаче?у света. Томин систем представ?а врхунац сколастике. Он обнав?а ?единство ума и вере, зна?а и об?аве, тврде?и да истина не може противречити истини, истина ума не може противречити истини вере. Основао ?е томистичку школу филозофи?е. Првобитно ?е ?егово уче?е наишло на оптужбе, но касни?е су све повучене - доминиканци га прво прихвата?у за свог учите?а, а касни?е поста?е и признати учите? Католичке цркве. Томизам ?е дуго времена представ?ао примарни филозофски приступ Католичке цркве.

Тома Аквински ?е био велики познавалац и поштовалац Аристотеловог уче?а. Сматрао ?е да ?е монархи?а на?бо?и облик државног уре?е?а ?ер ?е на?ефикасни?а, док ?е тирани?а на?гора. Стога ?е народу признавао могу?ност и право на побуну против тирани?е, па и убиство тиранина (тираницид). Пошто световна власт може да се изопачи, он ?е предност дао духовно?, т?. црквено? власти.

Католичка црква га сматра сво?им на?ве?им теологом, и ?едним од тридесет и три доктора цркве.^[9]^[10] Многе институци?е су назване по ?ему. Касни?е ?е проглашен за светите?а.^[11]

Гносеологи?а

У сво?о? гносеологи?и (теори?и спозна?е), Тома Аквински се залаже за Аристотелове тврд?е да сазна?е подразуми?ева изв?есну сличност изме?у онога ко?и сазна?е и онога што се сазна?е, из чега следи да сазна?е почи?е чулном перцепци?ом.

Соци?ална мисао

Тома Аквински ?е у потпуности валоризирао грчку филозофи?у, посебно Аристотелову логику, теори?у Платона и Плотина о општем добру и непокретном покретачу, те то прилагодио хриш?анском уче?у. ?егова ста?алишта дала су посебан допринос у профилира?у хриш?анских догми ко?е ?е створио у 13. веку. У епохи зрелог феудализма ?егово уче?е ?е постати званично уче?е Католичке цркве 1870 године.

Тако?е ?е развио, када ?е ри?еч о држави, теори?у суверенитета, где народ доброво?но преноси одре?ена овлаш?е?а на сувереног кра?а, монарха. Ову ?егову теори?у народног суверенитета, преузе?е неки теолози, фра?евци и протестанти и разви?е ?е у политички систем, у ?едан кохерентан теори?ско-политички систем. Мада се залагао за теори?у народног суверенитета у борби изме?у римског папинства и световних владара, Тома ?е ста?ао на страни папинства, теократског апсолутизма.

За разлику од Аурели?а Аугустина, он друштво посматра као статичан, затворен систем понав?а?а ?едног те истог. Ако ?е на делу друштво као затворен систем, непроме?ив, оно нема одре?ену перспективу, те ?е ?егова визи?а света романтичарско-песимистички обо?ена.

Аналогно Аристотелу он човека посматра као друштвено би?е, он ?е каузално и нужно по сво?о? природи везан за друштво, а ?егова друштвеност се испо?ава кроз сферу ?езика, културе, обича?а и традици?е. Аналогно Аристотелу, према ?ему фундамент, задатак државе ?е да производи врлине, из овог теме?ног задатка произилазе све друге функци?е државе.

Овозема?ска држава ни?е ништа друго него припрема по?единаца, хриш?ана за онозема?ску државу. Држава ?е, дакле, средство за реализаци?у неке више сврхе, а то ?ест пут спасе?а.

Из овог се да изву?и зак?учак, да Тома Аквински да?е примат и владавину цркве над државом. У ствари код ?ега, пошто ?е све до ренесансе, религи?а тотално владала целокупним светом соци?алног живота, држава и религи?а се изражава?у као друга страна или облик саме државе. Држава ни?е ништа друго, него само ?една од теолошких форми религи?е. Тако држава има превасходно религи?ско, теолошко одре?е?е и сврху.

Дела

Главна дела су му:

Summa theologiae
Summa contra Gentiles

Почасти

Дана 18. ?ула 1323. године папа ?ован XXII прогласио га ?е свецем у Ави?ону.
Дана 15. априла 1567. године папа Пи?е V проглашава Тому научите?ем цркве (Doctor ecclesiae).
Дана 4. августа 1880. године папа Лав XIII проглашава Тому небеским заштитником филозофских и теолошких наука.
Дана 13. септембра 1980. године папа ?ован Павле II проглашава Тому научите?ем човечности (Doctor Humanitatis).

Референце

^ Torrell 2005, стр. 3. sfn грешка: више ци?ева (2×): CITEREFTorrell2005 (help)
^ Brown 2014, стр. 12
^ Conway 1911
^ Vaughan 1871
^ Benedict XV Encyclical Fausto appetente die 29 June 1921, AAS 13 (1921), 332; Pius XI Encyclical Studiorum Ducem §11, 29 June 1923, AAS 15 (1923), cf. AAS 17 (1925) 574; Paul VI, 7 March 1964 AAS 56 (1964), 302 (Bouscaren, vol. VI. стр. 786–88).
^ Aquinas 1993.
^ ?Saint Thomas Aquinas, First published Mon Jul 12, 1999; substantive revision Fri May 23, 2014”. Stanford Encyclopedia of Philosophy.
^ Marie-Dominique Chenu. ?St. Thomas Aquinas, Italian Christian theologian and philosopher”. Encyclopeadia Britannica.
^ See Pius XI, Studiorum Ducem 11 (29 June 1923), AAS, XV ("non modo Angelicum, sed etiam Communem seu Universalem Ecclesiae Doctorem"). The title Doctor Communis dates to the fourteenth century; the title Doctor Angelicus dates to the fifteenth century, see Walz, Xenia Thomistica, III. стр. 164 n. 4. Tolomeo da Lucca writes in Historia Ecclesiastica (1317): "This man is supreme among modern teachers of philosophy and theology, and indeed in every subject. And such is the common view and opinion, so that nowadays in the University of Paris they call him the Doctor Communis because of the outstanding clarity of his teaching." Historia Eccles. xxiii, c. 9.
^ Code of Canon Law, Can. 252, §3 ?Archived copy”. Архивирано из оригинала 08. 05. 2011. г. Приступ?ено 22. 03. 2011.
^ Saint Thomas Aquinas – CatholicSaints.Info

Литература

Aquinas, Thomas (1993). Selected Philosophical Writings. Oxford University Press. стр. Xi. ISBN 978-0-19-283585-7.
Rev. Vaughan, Roger Bede (1871). The Life and Labours of St. Thomas of Aquin: Vol.I. London.
Conway, John Placid (1911). Saint Thomas Aquinas. London.
Torrell, Jean-Pierre (2005). Saint Thomas Aquinas: the person and his work. CUA Press. стр. 3—. ISBN 978-0-8132-1423-8.
A. C. Brown, Jonathan (2014). Misquoting Muhammad: The Challenge and Choices of Interpreting the Prophet's Legacy. Oneworld Publications. стр. 12. ISBN 978-1780744209. ?Thomas Aquinas admitted relying heavily on Averroes to understand Aristotle.”
Aquinas, Thomas (2000). Clark, Mary T., ур. An Aquinas Reader: Selections from the Writings of Thomas Aquinas. Fordham University Press. ISBN 978-0-8232-2029-8.
——— (2002). Aquinas's Shorter Summa. Manchester, New Hampshire: Sophia Institute Press. ISBN 978-1-928832-43-0.
Davies, Brian (1993). The Thought of Thomas Aquinas. Oxford University Press. ISBN 978-0-19-826753-9.
——— (2004). Aquinas: An Introduction. Continuum. ISBN 978-0-8264-7095-9.
Geisler, Norman, ур. (1999). Baker Encyclopedia of Christian Apologetics. Grand Rapids, Michigan: Baker Academic.
Gordon, Barry (2009) [1987], ?Aquinas, St Thomas”, The New Palgrave: A Dictionary of Economics, 1 .
Hampden, Renn Dickson (1848). ?The Life of Thomas Aquinas: A Dissertation of the Scholastic Philosophy of the Middle Ages”. Encyclop?dia Metropolitana. London: John J. Griffin & Co.
Healy, Nicholas M. (2003). Thomas Aquinas: Theologian of the Christian Life. Ashgate. ISBN 978-0-7546-1472-2.
Kreeft, Peter (1990). Summa of the Summa. Ignatius Press. ISBN 978-0-89870-300-9.
Küng, Hans (1994). Great Christian Thinkers. New York: Continuum Books. ISBN 978-0-8264-0848-8.
McInerny, Ralph M. (1993). Aquinas Against the Averroists: On There Being Only One Intellect. Purdue University Press. ISBN 978-1-55753-029-5.
Nichols, Aidan (2003). Discovering Aquinas: An Introduction to His Life, Work, and Influence. Wm. B. Eerdmans. ISBN 978-0-8028-0514-0.
Russell, Bertrand (1967). A History of Western Philosophy. Simon & Schuster. ISBN 978-0-671-20158-6.
Schaff, Philip (1953). ?Thomas Aquinas”. The New Schaff-Herzog Encyclopedia of Religious Knowledge. 126. Grand Rapids, Michigan: Baker Book House. стр. 422—23. Bibcode:1930Natur.126..951G. doi:10.1038/126951c0.
Stump, Eleonore (2003). Aquinas. Routledge. ISBN 978-0-415-02960-5.
Ова? чланак ук?учу?е текст из публикаци?е ко?а ?е сада у ?авном власништву: Chisholm, Hugh, ур. (1911). ?Thomas Aquinas”. Encyclop?dia Britannica (на ?езику: енглески) (11 изд.). Cambridge University Press.
Copleston, Frederick (1991). Aquinas: An Introduction to the Life and Work of the Great Medieval Thinker. Penguin Books. ISBN 978-0-14-013674-6.
Faitanin, Paulo (2008). A Sabedoria do Amor: inicia??o à filosofia de Santo Tomás de Aquino [Love's philosophy: initiation to Saint Thomas Aquinas's philosophy] (на ?езику: Portuguese). Instituto Aquinate. ISSN 1982-8845.
——— (2008). O Ofício do Sábio: o modo de estudar e ensinar segundo Santo Tomás de Aquino [The wise's profession: the way of studying & learning after Saint Thomas Aquinas] (на ?езику: Portuguese). Instituto Aquinate. ISSN 1982-8845.
Paterson, Craig & Matthew S. Pugh (eds.), Analytical Thomism: Traditions in Dialogue. Ashgate, 2006. Introduction to Thomism
Porro, Paquale (2015). Thomas Aquinas: A Historical and Philosophical Profile. Washington, D.C.: Catholic University of America Press. ISBN 978-0-8132-2805-1.
Schmitz, Kenneth (2007). St. Thomas Aquinas (audiobook). Narrated by Charlton Heston. Ashland, Oregon; Boulder, Colorado: Knowledge Products; Blackstone Audiobooks; NetLibrary. ISBN 978-0-7861-6932-0. OCLC 78235338. Архивирано из оригинала 16. 12. 2011. г. Приступ?ено 07. 09. 2017.
Strathern, Paul (1998). Thomas Aquinas in 90 Minutes. Chicago: I.R. Dee. 90 pp. ISBN 978-1-56663-194-5.
Thomas Aquinas (1952), edd. Walter Farrell, OP, and Martin J. Healy, My Way of Life: Pocket Edition of St. Thomas – The Summa Simplified for Everyone, Brooklyn: Confraternity of the Precious Blood.
Torrell, Jean-Pierre (2005). Saint Thomas Aquinas (Rev. изд.). Washington, D.C.: Catholic University of America Press. ISBN 978-0-8132-1423-8. OCLC 456104266.
Wallace, William A (1970). ?Thomas Aquinas, Saint”. Ур.: Gillispie, Charles. Dictionary of Scientific Biography. 1. New York: Scribner & American Council of Learned Societies. стр. 196—200. ISBN 978-0-684-10114-9.
Weisheipl, James (1974). Friar Thomas D'Aquino: his life, thought, and work (1st изд.). Garden City, New York: Doubleday. ISBN 978-0-385-01299-7.
Eugene F. Rogers Jr., Aquinas and the Supreme Court: Biblical Narratives of Jews, Gentiles and Gender [1 ed.], 1118391160, 9781118391167 Wiley-Blackwell 2013

Спо?аш?е везе

п р у Етика
Теори?е	Казуистика Консеквенци?ализам Деонтологи?а Кантовска етика Етика бриге Егзистенци?алистичка етика Метаетика Партикуларизам Прагматика Етика улога Етика врлина
Концепти	Аутономи?а Аксиологи?а Верова?е Свест Пристанак ?еднакост Брига Слободна во?а Добро и зло Сре?а Идеал Правда Морал Норма Слобода Принципи Пат?а/бол Управништво Симпати?а Повере?е Вредност Врлина Погрешно пуни индекс...
Филозофи	Лао Це Платон Аристотел Диоген Валувар Цицерон Конфучи?е Августин Хипонски Менци?е Моци С?уен Куанг Тома Аквински Барух Спиноза Де?вид Х?ум Имануел Кант Георг Вилхелм Фридрих Хегел Артур Шопенхауер ?ереми Бентам ?он Ст?уарт Мил Серен Киркегор Хенри Си?вик Фридрих Ниче ?ор? Едвард Мур Карл Барт Паул Тилих Дитрих Бонхефер Филипа Фут ?он Ролс ?он Д?уи Бернард Вили?амс ?. Л. Маки Елизабет Енском Вили?ам Франкена Аластер Макинта?ер Ричард Хер Питер Сингер Дерек Парфит Томас Не?гел Роберт Мерих?у Адамс Чарлс Те?лор Хосе Азурменди Кристин Корсгард Марта Нусбаум Списак етичара
Приме?ена етика	Биоетика Пословна етика Етика дискурса Етика окруже?а Правна етика Етика меди?а Медицинска етика Етика неге Професионална етика Сексуална етика Етика ?еде?а меса Етика технологи?е
Повезано	Хриш?анска етика Дескриптивна етика Етика у религи?и Еволуциона етика Феминистичка етика Истори?а етике Идеологи?а Исламска етика ?евре?ска етика Нормативна етика Филозофи?а права Политичка филозофи?а Соци?ална филозофи?а Инсекти у етици
Категори?а Остава

Нормативна контрола
Ме?ународне	FAST ISNI VIAF WorldCat
Државне	Норвешка Чиле Шпани?а 2 Француска BnF подаци Аргентина Каталони?а Немачка Итали?а Израел Финска С?еди?ене Државе Шведска Летони?а ?апан Чешка Аустрали?а Грчка 2 Коре?а Хрватска Холанди?а По?ска Португали?а Ватикан
Академске	CiNii zbMATH
Уметничке	MusicBrainz ULAN
?уди	Italian People Deutsche Biographie Родовид Trove
Остале	COBISS.SR COBISS.AL COBISS.BG COBISS.SI Енциклопеди?а Британика RISM SNAC IdRef

最近有什么新闻	断肠草长什么样	汽车五行属什么	什么回大什么	打了狂犬疫苗不能吃什么
操是什么意思	什么是元气	改姓氏需要什么手续	水滴石穿是什么变化	95年属什么生肖
基因是什么	安乐死什么意思	晕车药什么时候吃最好	鱼露是什么味道	尹什么意思
扑朔迷离什么意思	胆固醇偏高是什么原因	重庆市长什么级别	做照影是检查什么	骨强度不足是什么原因

歹人是什么意思clwhiglsz.com	风疹病毒抗体阳性是什么意思hcv9jop8ns1r.cn	医院总务科是干什么的hcv8jop7ns8r.cn	女人吃洋葱有什么好处hcv8jop0ns5r.cn	梦见自己的车丢了是什么意思hcv7jop7ns1r.cn
为什么饿了会想吐hcv9jop4ns6r.cn	眼睛出现飞蚊症什么原因怎么办hcv9jop1ns2r.cn	高圆圆老公叫什么名字hcv9jop1ns6r.cn	吃什么有助于长高hcv8jop0ns8r.cn	梦见猫吃老鼠什么意思qingzhougame.com
尿路感染吃什么药比较好的快hcv9jop0ns5r.cn	有色眼镜是什么意思hcv8jop5ns5r.cn	关东煮为什么叫关东煮hcv7jop5ns0r.cn	股骨头疼痛什么原因hcv8jop0ns9r.cn	为什么印度人叫阿三hcv9jop1ns8r.cn
脾的主要功能是什么hcv8jop9ns2r.cn	雀舌是什么茶hcv9jop3ns5r.cn	毛发变白是什么原因hcv9jop0ns2r.cn	经常熬夜喝什么汤好hcv9jop5ns2r.cn	cathy是什么意思cl108k.com