一月十五号是什么星座
Сремски Карловци | |
---|---|
![]() Поглед на Сремске Карловце | |
Административни подаци | |
Држава | Срби?а |
Аутономна покра?ина | Во?водина |
Управни округ | ?ужнобачки |
Општина | Сремски Карловци |
Становништво | |
— 2022. | 7.872 |
— густина | 155/km2 |
Географске карактеристике | |
Координате | 45° 12′ 09″ С; 19° 56′ 02″ И? / ?45.20258° С; 19.93377° И |
Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
Апс. висина | 102 m |
Површина | 50,8 km2 |
Остали подаци | |
Поштански бро? | 21205 |
Позивни бро? | 021 |
Регистарска ознака | НС |
Сремски Карловци су градско насе?е и седиште истоимене општине у ?ужнобачком округу, али припада?у географско? реги?и Срем, чи?и назив сто?и и у имену насе?а. Сремски Карловци се налазе на десно? обали реке Дунав, 12 km од Новог Сада и 9 km од Петроварадина на старом путу према Београду.
Сремски Карловци су ?едино насе?е у општини Сремски Карловци. Овде пролази железничка пруга и налазе се Железничка станица Сремски Карловци и Железничка станица Карловачки виногради.
Према попису из 2022. било ?е 7.872 становника[1] (према попису из 2011. било ?е 8.750 становника).[2]
Етимологи?а
[уреди | уреди извор]Сремски Карловци су познати по ?ош неким називима на другим ?езицима: нем. Karlowitz, Carlowitz, ма?. Karlóca, тур. Karlof?a. Назив Сри?емски Карловци су користили Срби и?екавци у рани?ем времену, као и назив Биоград за Београд, али ?е и ме?у ?има завладала екавска вари?анта, док су и?екавску вари?анту за Сремске Карловце сачували католици. За време НДХ град ?е преименован у Хрватски Карловци као и Сремска Митровица, ко?а ?е названа Хрватска Митровица.[3]
Истори?а
[уреди | уреди извор]Рана истори?а
[уреди | уреди извор]У доба Римског царства на месту данаш?их Карловаца се налазило мало утвр?е?е. Град се први пут поми?е 1308. као твр?ава под именом Каром, подигнута на римским теме?има. Каром ?е 1521. утвр?е?е и насе?е у Ма?арско? кра?евини, под влаш?у племи?ких породица Батори и Морови?.
Турска власт
[уреди | уреди извор]Османски во?сково?а Бали-бег ?е заузео ово место 1521, ко?е ?е остало под турском влаш?у наредних 170 година. Словенско име, Карловци, први пут се поми?е 1532—1533, у рукописном Отачнику манастира Крушедола. За време османске власти место ?е било насе?ено Србима и малим бро?ем Турака. Године 1545, Карловци су имали 547 хриш?анских становника (Срба). У граду су посто?але 3 православне цркве и ?едан манастир.
Под турском влаш?у, Карловци су посто?али до 1688, до Великог Бечког рата (1683—1699), када су Турци у повлаче?у према Београду спалили и уништили ово место. Од 16. новембра 1698. до 26. фебруара 1699. у Карловцима ?е одржан конгрес, ко?и ?е означио кра? непри?ате?ства изме?у Османског царства и Свете лиге (коалици?е Аустри?е, По?ске, Млетачке републике. Са Руси?ом ?е Турска потписала посебно мир у тра?а?у од две године. Ова? договор познат ?е као Карловачки мир. По овом договору, Карловци су постали део хабзбуршких поседа под именом Во?на кра?ина. На месту где ?е потписан мир, подигнута ?е 1817. године капела посве?ена Свето? Госпи од мира.
Хабзбуршка власт
[уреди | уреди извор]После 1699. године Карловци поста?у знача?но трговачко насе?е, ?ер се преко овог места усмерава?у трговачки путеви према Турско?. Близина Дунава свакако ?е доприносила ?ош ве?ем интензивира?у трговине. Од 16. века Карловци су постали ?едно од црквених средишта српског народа. После Прве сеобе Срба 1690. Карловци поста?у ?едан од кандидата за ново средиште српских архи?ере?а. Тек после Тре?ег црквеног привилегованог изборног сабора, 1713. године, одлучено ?е да се ново средиште митрополита из манастира Крушедола премести у Карловце. Карловци су били седиште епархи?е.
Године 1718. Карловчани су обновили До?у цркву ко?у су Турци оштетили приликом повлаче?а после битке код Петроварадина 1716. а ко?а ?е подигнута 1710. године. Године 1726. отворила се у Карловцима прва школа, заслугом Митрополита Мо?се?а Петрови?а. Први учите? био ?е Максим Суворов, ко?и ?е из Руси?е донео прве у?бенике. Недуго потом, 1733. године дошла ?е у Карловце ?ош ?една група учите?а предво?ена Емануелом Козачинским, ко?и ?е као професор поетике и реторике представио са сво?им ?ацима прву драму у истори?и нови?е српске к?ижевности, Трагикомеди?у о смрти послед?ег српског цара Уроша V.
Године 1739. у Карловце се доселила бро?на за?едница од 51 немачке породице и потом настанила у поднож?у Магарчевог брега око Капеле мира.
Карловци су 1746. године добили нову цркву — сагра?ен ?е храм Гор?е Ваведе?ске цркве на теме?има старог, по много чему суде?и, манастира из 16. века. Град ?е у том периоду, према подацима из 1753. године, имао 3.843 становника, од чега 3.110 Срба.
На?знача?ни?и период у истори?и града започео ?е од ступа?а на положа? митрополита Павла Ненадови?а 1749. године. Он ?е оживео запуштене школе, основао посебан црквено народни фонд, из ко?ег су се финансирали учите?и и свештеници, основао ?е штампари?у, подигао саборну цркву посве?ену Св. Никола?у, обнав?ао ?е фрушкогорске манастире, проширио и украсио двор и оближ?у башту, поклонио много к?ига за тадаш?е школе. Колико ?е био знача?ан и незамен?ив, потврди?е и ста?е какво ?е настало после ?егове смрти (1768), школе и фонд су се угасили и до доласка митрополита Стефана Стратимирови?а у Карловцима се мало од пре?аш?ег с?а?а одржало. Непосредно након смрти митрополита, Карловце су посетили буду?и цар ?осиф II, принц Алберт и фелдмаршал Лаудон.
Болница у Карловцима ?е подигнута 1770. године у До?ем кра?у.
Године 1776. штампан ?е у Карловцима први каталог митрополи?ске библиотеке одакле сазна?емо да ?е фонд располагао са 504 к?иге и 104 стара рукописа.
У овом периоду Карловци су имали на?више занатских радионица и трговачких рад?и (1770. било ?е 36 ду?ана и 144 занатли?е, око 30-40 кафана и неколико хи?ада ?утара под засадима винограда).
Године 1787. гра?ани Карловаца су били ослобо?ени државног кулука. Годину дана касни?е, у Карловцима ?е избио велики пожар, када ?е изгорела скоро читава чарши?а. Карловци су брзо обнов?ени захва?у?у?и митрополиту Стефану Стратимирови?у, ко?и ?е дао нови подстрек економском успону и новом препороду. У Карловцима су тада живели на?богати?и Срби, ко?и су сабирали у ово место огроман капитал и ко?и се увек на прави начин каналисао и употреб?авао за корист свога рода. ?едан од таквих про?еката био ?е и оснива?е Карловачке гимнази?е. Гимнази?а ?е основана прилозима Димитри?а Анастаси?еви?а Сабова (20.000 форинти) и осталих гра?ана (с. 19.000). Цар Леополд II пове?ом од 11. октобра 1791. године, одобрио ?е оснива?е гимнази?е. Бригу о раду и животу гимнази?е преузео ?е Патронат и Старате?ство гимнази?ских фондова са митрополитом Стратимирови?ем на челу. Школа ?е отпочела са радом 1. новембра 1792. у старо? згради Латинске школе, где се организовала настава до подиза?а нове зграде 1891. године.
Митрополит Стратимирови? ?е 1794. године основао и богослови?у, као другу по старости у свету (после Ки?евске). Мало касни?е, 1798. године, основао ?е и интернат Благод?е?ани?е, у ко?ем су становали и хранили се сиромашни богослови и гимнази?алци. Вук Стефанови? Кара?и? ?е у току 1805, па све до кра?а 1806. године, учио у Карловцима да чита српски и немачки, завршио словенску граматику и целу аритметику и катихизис. У овом периоду гимнази?у су поха?али Сима Милутинови? Сара?ли?а и Димитри?е Давидови?, синови Алексе и ?акова Ненадови?а.
Почетком 19. века у Карловцима се отвара мало научно друштво, познати?е као Карловачки круг, ко?е ?е окупило многе умне личности, и ко?е се бавило пита?има ?езика и истори?е. Напреду?у?и све више, Карловци су 1807. године добили Прву апотеку, а две године касни?е и Цртачку школу, ко?у ?е основао митрополит, труде?и се да настави континуитет уметничког разво?а и негова?а православне иконографи?е. До кра?а 1811. године завршено ?е и зида?е зграде Магистрата. Митрополит Стратимирови?, ко?и ?е сво?ом ангажованош?у обележио ?едну епоху у Карловцима, умро ?е 23. 09. 1836. године и сахра?ен у Саборном храму.

Ма?ска скупштина одржана 13. (1.) ма?а 1848. године, у Карловцима. Тада ?е митрополит ?осиф Ра?ачи? проглашен за архиепископа, пуковник Стеван Шуп?икац за во?воду, ?ор?е Стратимирови? за председника Главног одбора и команданта српске во?ске, те зак?учена борба против Ма?ара у одбрану народних и црквених права. Српски народ ?е проглашен за политички слободан и независтан под аустри?ском круном. Области Срема, Баната са Границом и кикиндским дистриктом, Бачке са бече?ским дистриктом и ша?кашким бата?оном, Бара?е те деловима Во?не кра?ине проглашене су за Српску Во?водину.
Као главни град су одре?ени Карловци, касни?е Земун, па Велики Бечкерек, и на кра?у Темишвар.
И управо нападом ма?арских трупа из Петроварадина предво?ени генералом Храбовским 12. ?уна 1848. на Карловце, отпочеле су борбе Срба са регуларном во?ском.
Године 1849, Српска Во?водина ?е трансформисана у провинци?у Во?водство Срби?а и Тамишки Банат. Карловци нису ук?учени у ову провинци?у, ве? су остали у Во?но? кра?ини. Кра?ина ?е укинута 1881, откад ?е град у Кра?евини Хрватска и Славони?а, што ?е био аутономни део Аустроугарске.
Непосредно пред револуци?у 1848. године архиепископ ?осиф Ра?ачи? ?е подигао раскошну резиденци?у Илион (данас градски музе?), са малим вртом и зимском баштом.
Избио ?е ?ула 1854. године велики пожар током ко?ег ?е изгорело 37 ку?а.[4]
Године 1858, заузима?ем патри?арха, у Карловцима ?е отворена нова типографи?а, ко?а ?е успешно радила до 1866. године.
У Карловцима ?е одржан и чувени Благовештенски сабор 1861. године, организован због одлуке Беча да, успостав?а?у?и компромис са ма?арском аристократи?ом, утврди коначно територи?ални интегритет Угарске, те због тога и укине во?водство, Српску Во?водину и Тамишки Банат. Сабор ?е представио предлоге и услове под ко?им ?е се ова област интегрисати са Угарском.
У Карловцима су се организовали Народно-црквени сабори 1864, 1865. и 1869.
Обележава?у?и тридесетогодиш?ицу од смрти Бранка Радичеви?а, иници?ативом ученика Карловачке гимнази?е 22. 07. 1883. године, песникови посмртни остаци су, уз велику светковину, пренети из Беча на Стражилово.
Заслугом архиепископа Германа Ан?ели?а и ?еговог наследника Георги?а Бранкови?а са Митровачким протом Стеваном Ан?ели?ем, подигнута ?е нова зграда Карловачке гимнази?е према про?екту ма?арског архитекте ?уле Партоша.

Друго славно карловачко училиште, Богослови?а ?е у време патри?арха Георги?а стасала у изузетно угледну школу, ко?а ?е пружала изузетно образова?е. 1900. године, подигнут ?е први семинар за удобан и ?ацима примерен живот.
На иници?ативу патри?арха Бранкови?а, почела ?е да се гради нова зграда дворске резиденци?е 1892, према про?екту арх. Владимира Николи?а. Зграда ?е довршена до 1884. године. У двору се налази капела Св. Димитри?а, са прелепим иконостасом ко?и ?е насликао Урош Преди? 1898. године.
Српска манастирска штампари?а ?е отворена 1895. заслугом Илариона Руварца и Платона Телечког. Радила ?е врло плодно до 1941. године. У Карловцима су у овом периоду излазила два знача?на листа: Српски сион од 1895. до 1907. и Бранково коло, к?ижевни часопис од 1895. до 1914. године.
Славну композици?у Сеоба Срба Георги?е Бранкови? ?е наручио од Па?е ?ованови?а 1895. за Милени?умску изложбу у Будимпешти. ?ануара 1904. године, у Карловцима ?е основано Соколско друштво.
За време новог архиепископа Луки?ана Богданови?а, Саборни храм ?е добио садаш?и изглед 1909/10. преправком ?ене фасаде, а зидови изнад певница и столова украшени су монументалним композици?ама Па?е ?ованови?а.
Драгоцени часопис за унапре?е?е историографи?е Архив за истори?у Српске митрополи?е карловачке, излазио ?е у Карловцима од 1911. до 1914. године.
После 1918. године
[уреди | уреди извор]У?еди?е?е српских православних епархи?а организовано ?е на Прво? конференци?и православних епископа 31. децембра 1918. у Карловцима. Тада ?е проглашено у?еди?е?е цркава и успостав?ена Српска патри?арши?а. Свечано проглаше?е СПЦ одржано ?е у патри?арши?ском двору у Карловцима Београд ?е постао црквено седиште од 30. октобра 1920, док ?е резиденци?а привремено остала у Карловцима до 1936. године.[5]
Одмах после Првог светског рата, у Карловцима се населила знача?на колони?а руских избеглица.
Од 1918. Карловци су постали део Кра?евине СХС. Овде су се 1920. доселили официри генерала беле руске арми?е П?отра Никола?евича Врангела. Ту ?е стигао и Свети синод Руске православне цркве у избеглиштву, тако ?е створена Руска загранична црква и формиран привремени штаб руске императорске во?ске у избеглиштву.
У освит Другог светског рата, у Карловцима ?е живело више од 6.000 становника. Бро? становника ?е опадао у претходном периоду.[6] Соколски дом др. Лазе Попови?а осве?ен ?е у ?уну 1940.[7]
У периоду 1929—1941, Карловци су се налазили у Дунавско? бановини, провинци?и Кра?евине ?угослави?е. За време Другог светског рата Карловце су окупирале трупе сила Осовине и прик?учили град марионетско? држави НДХ, у ко?е време ?е преименован у Хрватски Карловци.[3] За злочинства, п?ачка?е свега онога што ?е српско и православно у Сремским Карловцима, седишту Српске патри?арши?е, сносе главну одговорност месни жупник Иван Таловац и ?егов капелан Иван Маркови?. Сарадник им ?е био и катихета Милан Вранчи?. После рата, место ?е постало део Во?водина, покра?ине у Срби?и, унутар ФНР ?угослави?е.
Карловци су ослобо?ени 23. октобра 1944. када ?е ?една чета Другог бата?она Седме во?во?анске бригаде свечано умарширала у град.
Данас су Карловци захва?у?у?и сво?о? славно? прошлости остали важан културни и духовни центар српског народа.
Од 1980—1989, Сремски Карловци су били ?една од 7 општина града Нови Сад. Данас су Сремски Карловци самостална општина. Овде се налази ОШ ?23. октобар” Сремски Карловци.
Знаменитости
[уреди | уреди извор]Сремски Карловци су сачували известан бро? важних гра?евина из 18. века. Истичу се градско ?езгро Сремских Карловаца и следе?е гра?евине:
- Саборна црква Светог Николе изгра?ена ?е 1758. у стилу типичне барокне архитектуре; ?ен иконостас ?е насликао Теодор Крачун, а после ?егове смрти довршио га ?е ?аков Орфелин.[8]
- Црква уво?е?а у храм пресвете Богородице, православни храм из 1746, садржи барокни иконостас ко?и ?е сликао Димитри?е Бачеви?, ?едан од на?познати?их сликара из Сремских Карловаца.
- Зграда Патри?арши?е (1892—1894) настала ?е по нацртима архитекте Владимира Николи?а; ?ен стил ?е мешавина барокне и неоренесансне архитектуре.
- Капела мира
- Римокатоличка црква Светог Тро?ства, се први пут споми?е у плановима изград?е 1735. а изгра?ена ?е 1768. године.
- Карловачка гимнази?а, изгра?ена кра?ем 18. века и поседу?е богату библиотеку са око 18.000 к?ига. Ово ?е на?стари?а школска библиотека у Срби?и.
- Православна богослови?а у Сремским Карловцима ?е почела са радом 1. фебруара 1794, а основао ?у ?е митрополит Стеван Стратимирови?.
- Фонтана четири лава, из 1799. сагра?ена да би обележила изград?у првог система канализаци?е у граду.
- Градска ку?а, гра?ена 1808—1811, у стилу неокласичне архитектуре.
- Палата Илион, подигнута у периоду од 1836. до 1848. као боравиште митрополита ?осифа Ра?ачи?а. Данас ?е у палати смештена Завича?на збирка Сремски Карловци.
- Карловачки Стефанеум, из 1903. Ту се данас налази Институт српског народа и ди?аспоре. То ?е на?важни?а ме?у архитектонским зда?има с почетка 20. века су тако?е про?ектована у стилу неокласике.
- Дворска башта налази се у самом насе?у, 500 m од центра Сремских Карловаца. Некада ?е представ?ала ?едну од на?стари?их ботаничких башта у зем?и. Простире се на два нивоа. У гор?ем делу су спортско-рекреативни садржа?и, а у до?ем су шеталишта.
- Стражилово ?е на?познати?е излетиште у оквиру Националног парка Фрушка гора, уда?ено 4 km од Сремских Карловаца. Захва?у?у?и слави и знача?у Бранка Радичеви?а, чувено ?е ?ачко стециште и место ?единственог песничког ходочаш?а.
-
Споменик песнику Душку Трифунови?у на Видиковцу ко?и носи ?егово име
-
Капела Светог ?акоба Апостола
-
?една од неколико породичних винари?а из Карловаца
-
Музе? подунавских Шваба
-
Музе? пчеларства
-
Еколошки центар Радуловачки
-
Стара апотека на тргу Бранка Радичеви?а
-
Зграда Магистрата, данас Градска ку?а
Карловачке чесме
[уреди | уреди извор]- Чесма Четири лава, изгра?ена 1799. године, као барокна фонтана на главном градском тргу. Настала ?е као круна завршетка првог градског водовода. Због свог препознат?ивог изгледа представ?а симбол места. Посто?и верова?е у Карловцима да она? ко пи?е воде са ове чесме оста?е заувек везан за Сремске Карловце.
- Варадинска чесма се налази на улазу у Сремске Карловце из правца Петроварадина. Ова чесма се поми?е ?ош у турско доба. Некада ?е имала у зиду икону Светог Или?е и архи?акона Стевана.
- Чесма Светог Андри?е се налази се у До?ем кра?у, у улици Митрополита Стратимирови?а, код ку?е породице Попови?-Смотра. Подигнута ?е напорима градских власти. Ово ?е ?едина карловачка чесма ко?а ?е увек имала воду исправну за пи?е.
- Чесма Патри?арховац се налази у дворишту палате Илион. Подигнута ?е 1884. године и посве?ена Бого?ав?е?у.
-
Чесма Четири лава
-
Чесма Светог Андри?е
-
Чесма Патри?арховац
Демографи?а
[уреди | уреди извор]Ово насе?е ?е углавном насе?ено Србима (према попису из 2022. године).
![]() |
|
Познате личности
[уреди | уреди извор]- Арсени?е III Црно?еви? 1690—1706
- Исаи?а ?акови? 1707—1708
- Софрони?е Подгоричанин 1710—1711
- Викенти?е Попови? 1713—1725
- Мо?си?е Петрови? 1725—1730
- Ви?енти?е ?ованови? 1731—1737
- Арсени?е IV ?ованови? Шакабента 1737—1748
- Исаи?а Антонови? 1748—1749
- Павле Ненадови? 1749—1768
- ?ован ?ор?еви? 1769—1773
- Ви?енти?е ?ованови? Видак 1774—1780
- Мо?си?е Путник 1781—1790
- Стефан Стратимирови? 1790—1836
- Стефан Станкови? 1837—1841
- ?осиф Ра?ачи? 1842—1861, од 1848. патри?арх
- Самуило Маширеви? 1864—1870
- Прокопи?е Ивачкови? 1874—1879
- Герман Ан?ели? 1881—1888
- Георги?е Бранкови? 1890—1907
- Луки?ан Богданови? 1908—1913
Друге личности:
|
Галери?а
[уреди | уреди извор]-
Магистрат — Сремски Карловци
-
Центар града
-
Платан, споменик природе под заштитом државе
-
Патри?арши?а
-
Православна црква Светог Николе
-
Градски трг
-
Градски трг (из другог угла)
-
Кафи?и на главном градском тргу
-
Чесма четири лава
-
Биста барона Врангела у Сремским Карловцима
-
Градска скупштина
-
Стражилово
-
Гор?а црква
-
Споменик посве?еним борцима Другог светског рата
-
Видиковац
-
Поглед са Видиковца
-
Видиковац
-
Видиковац
-
Панорама града
-
Сремски Карловци
-
Патри?арши?ски двор
-
Фонтана Четири лава
-
Католичка црква Пресветог Тро?ства
-
Врата Католичке цркве
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ ?Коначни резултати пописa становништва, дома?инстава и станова 2022. (к?ига 1, национална припадност општине и градови)”. popis2022.stat.gov.rs. Приступ?ено 21. 12. 2022.
- ^ ?Упоредни преглед бро?а становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002. и 2011.” (PDF). Београд: Републички завод за статистику. 2014.
- ^ а б Bu?in, Rajka (2001). ?Prilog poznavanju institucija : zakonski okvir rada velikih ?upa NDH”. Arhivski vjesnik (на ?езику: хрватски). Hrvatski dr?avni arhiv (44): 209—225. ISSN 0570-9008. Приступ?ено 18. 4. 2025.
- ^ ?Србски дневник”, Нови Сад 1854. године
- ^ ?Политика”, 28. март 1937
- ^ ?Политика”, 7. април 1935
- ^ ?Политика”, 24. ?ун 1940
- ^ ?Туристички биро Сремских Карловаца”. Архивирано из оригинала 14. 09. 2008. г. Приступ?ено 14. 4. 2013.
- ^ ?К?ига 9”. Становништво, упоредни преглед бро?а становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насе?има (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. ма? 2004. ISBN 86-84433-14-9.
- ^ ?Становништво према национално? припадности и полу, по општинама и градовима” (PDF). publikacije.stat.gov.rs. Приступ?ено 31. 3. 2024.
Литература
[уреди | уреди извор]- Дими?, Жарко (2006). ?Посета аустри?ског цара Фра?е ?осифа Карловцима 1852. године” (PDF). Зборник Матице српске за истори?у. 74: 117—124.
- Шулети?, Небо?ша (2012). ?Карловци - демографске и економске прилике (1546—1590)” (PDF). Зборник Матице српске за истори?у. 85: 29—64.