Сред?оатлантски гребен

Гребен ?е био у средишту поделе хипотетичког континента Пангеа.

百度　　二是带头学习宣传贯彻习近平新时代中国特色社会主义思想和党的十九大精神。

Сред?оатлантски гребен обухвата уску зону мериди?анског правца пружа?а ко?а иде средином Атлантског океана. У северном делу се налази вулканско острво Исланд. На Исланду има 22 активна вулкана од ко?их су на?познати?и Хекла (1.447m) и Хванадаснукур (2.120m). У западном делу Атлантског океана, на острву Мартиник се налази вулкан Мон Пеле (1.350m). У басену Атлантског океана вулкани се ?ав?а?у и на Азорским острвима где ?е активан подморски вулкан Фа?ал.

Сред?оатлантски гребен ?е сред?еокеански гребен, дивергентна или конструктивна граница плоче смештена уз дно Атлантског океана и део на?дужег планинског ланца на свету. У северном Атлантику одва?а Северноамеричку од Евроази?ске плоче и Афричке плоче, северно и ?ужно од Тро?ног чвора Азори. У ?ужном Атлантику раздва?а афричку и ?ужноамеричку плочу. Гребен се протеже од спо?а с Гребеном Гакел (Сред?еарктички гребен) североисточно од Гренланда према ?угу до тро?ног чвора Боувет у ?ужном Атлантику. Иако ?е Сред?еатлантски гребен углавном подводно обележ?е, ?егови делови има?у узвише?а ко?а се уздижу изнад нивоа мора, на пример на Исланду. Гребен има просечну брзину шире?а од око 2,5 цм годиш?е.^[1]

Откри?е

Посто?а?е гребена испод северног Атлантског океана први ?е претпоставио Мат?у Фонте?н Мори 1853. године, на теме?у сондира?а ко?е ?е извео УСС Долфин. Посто?а?е гребена и ?егово продуже?е у ?ужни Атлантик потвр?ено ?е током експедици?е ХМС Челин?ера 1872.^[2]^[3] Тим научника на броду, предво?ен Чарлсом Ва?вилом Томсоном, открио ?е велику подводну планину усред Атлантика истражу?у?и буду?е место за трансатлантски телеграфски кабал.^[4] Посто?а?е таквог гребена потвр?ено ?е сонаром 1925. године^[5], а немачка експедици?а Метеор доказала ?е протеза?е гребена око Игленског рта да?е у Инди?ски океан.^[6]

Педесетих година 20. века, мапира?е морског дна ко?е су извели Брус Хизен, Морис ?уинг, Мари Тарп и други, показало ?е да Сред?оатлантски гребен има необичну батиметри?у долина и гребена,^[7] с тим да ?е ?егова средиш?а долина била сеизмолошки активна и епицентар многих потреса.^[8]^[9] ?уинг, Хизен и Тарп открили су да ?е гребен део 40 000 km дугог, практично континуираног система сред?оокеанских гребена на днима свих зема?ских океана.^[10] Откри?е овог светског система гребена довело ?е до теори?е шире?а морског дна и општег прихвата?а Вегенерове теори?е помица?а континената и шире?а у модификованом облику тектонике плоча. Гребен ?е пресудан за распад хипотетичног суперконтинента Пангеа ко?и ?е започео пре око 180 милиона година.

Знача?не особине

На Исланду, Сред?еатлантски гребен пролази преко Националног парка Тингвелир, популарног туристичког одредишта

Сред?оатлантски гребен ук?учу?е дубоку долину раседа ко?а се протеже дуж осе гребена готово целом дужином. Ова пукотина означава стварну границу изме?у суседних тектонских плоча, где се магма из плашта уздиже до морског дна, еруптира?у?и као лава и ствара?у?и нову оцеанску кору за тектонске плоче.

У близини екватора, Сред?оатлантски гребен поде?ен ?е на Северноатлантски гребен и ?ужноатлантски гребен ровом Романш, уским подморским ровом максималне дубине 7,758 m, ?едним од на?дуб?их места Атлантског океана. Та? се ров, ме?утим, не сматра границом изме?у Северне и ?ужноамеричке плоче, нити Евроази?ске и Афричке плоче.

Острва

Острва на или у близини Сред?оатлантског гребена, од севера према ?угу, са сво?им на?вишим врховима и положа?ем, су:

Северна хемисфера (северноатлантски гребен):

?ан Ма?ен (Беренберг, 2277 метра (на 71° 06′ N 08° 12′ W? / ?71.100° С; 8.200° З? / 71.100; -8.200)), у Арктичком океану
Исланд (Хванадалшнукур код Ватна?екидл, 2109,6 метра) (на 64° 01′ N 16° 41′ W? / ?64.017° С; 16.683° З? / 64.017; -16.683), ко?им пролази гребен
Азори (Понта до Пико или Пико Алто, на острву Пико, 2351 метар (на 38° 28′ 0″ N 28° 24′ 0″ W? / ?38.46667° С; 28.40000° З? / 38.46667; -28.40000)
Стене Светог Петра и Павла (?угозападна стена, 22,5 метара, на 00° 55′ 08″ N 29° 20′ 35″ W? / ?0.91889° С; 29.34306° З? / 0.91889; -29.34306)

Ju?na хемисфера (ju?noatlantski гребен):

Асенсион (Врх, Зелена планина, 859 метара, на 07° 59′ S 14° 25′ W? / ?7.983° ?; 14.417° З? / -7.983; -14.417 )
Света Хелена (Ди?анин врх, 818 метара), на 15° 57′ S 5° 41′ W? / ?15.950° ?; 5.683° З? / -15.950; -5.683 )
Тристан да Ку?а (Врх кра?ице Мари?е, 2062 метра, на 37° 05′ S 12° 17′ W? / ?37.083° ?; 12.283° З? / -37.083; -12.283 )
Острво Гоф (врх Единбург, 909 метара, на 40° 20′ S 10° 00′ W? / ?40.333° ?; 10.000° З? / -40.333; -10.000 )
Острво Буве (Олавтопен, 780 метара, на 54° 24′ S 03° 21′ E? / ?54.400° ?; 3.350° И? / -54.400; 3.350 )

Исланд

Подморски део Сред?оатлантског гребена близу ?угозападног Исланда познат ?е под називом Гребен Ре?к?анес. Сред?оатлантски гребен пролази кроз Исланд, где ?е гребен познат и као Неовулканска зона. На северу Исланда зона лома Т?ернес повезу?е Исланд с гребеном Колбе?нси.

Геологи?а

Гребен се налази на врху геолошког сво?ства познатог као Сред?оатлантски успон, ко?е ?е прогресивна избочина ко?а пролази целом дужином Атлантског океана, с тим да се гребен налази на на?вишо? тачки овог линеарног избоче?а. Сматра се да ?е ово избоче?е узроковано конвективним силама према горе у астеносфери ко?а потиску?е океанску кору и литосферу. Та ?е дивергентна граница прво формирана у три?асу, када ?е низ трокраких тектонских ровова срастао на Суперконтинент Пангеа и тако формирао гребен. Обично само два крака било ко?ег трокраког тектонског рова постану део дивергентне границе плоче. Пропали кракови назива?у се авлакогени, а аулакогени Сред?оатлантског гребена на кра?у су постали многи од великих речних долина ви?ених уз Америку и Африку (ук?учу?у?и реке Мисисипи, Амазон и Нигер). Базен Фанди на атлантско? обали Северне Америке изме?у ?у Брансвика и Нове Шкотске у Канади доказ ?е прастарог сред?оатлантског гребена.^[11]^[12]

Види ?ош

Источнопацифички гребен

Референце

^ USGS (5. 5. 1999). ?Understanding plate motions”. Приступ?ено 13. 3. 2011.
^ Searle, R. (2013). Mid-Ocean Ridges. Cambridge University Press. стр. 3—4. ISBN 9781107017528.
^ Hsü, Kenneth J. (1992). Challenger at Sea: A Ship That Revolutionized Earth Science. Princeton University Press. стр. 57. ISBN 978-0-691-08735-1.
^ Redfern, R.; 2001: Origins, the Evolution of Continents, Oceans and Life, Sveu?ili?te u Oklahomi, ISBN 1-84188-192-9, str. 26
^ Alexander Hellemans and Brian Bunch, 1989, Timeline of Science, Sidgwick and Jackson, London
^ ?Stein, Glenn, A Victory in Peace: The German Atlantic Expedition 1925–27, June 2007”. Архивирано из оригинала 2025-08-05. г. Приступ?ено 2025-08-05.
^ Ewing, W.M.; Dorman, H.J.; Ericson, J.N.; Heezen, B.C. (1953). ?Exploration of the northwest Atlantic mid-ocean canyon”. Bulletin of the Geological Society of America. 64 (7): 865—868. doi:10.1130/0016-7606(1953)64[865:eotnam]2.0.co;2.
^ Heezen, B. C.; Tharp, M. (1954). ?Physiographic diagram of the western North Atlantic”. Bulletin of the Geological Society of America. 65: 1261.
^ Hill, M.N.; Laughton, A.S. (1954). ?Seismic Observations in the Eastern Atlantic, 1952”. Proceedings of the Royal Society of London A: Mathematical and Physical Sciences. 222 (1150): 348—356. Bibcode:1954RSPSA.222..348H. S2CID 140604584. doi:10.1098/rspa.1954.0078.
^ Spencer, Edgar W. (1977). Introduction to the Structure of the Earth (2nd изд.). Tokyo: McGraw-Hill. ISBN 978-0-07-085751-3.
^ Burke, K.; Dewey, J. F. (1973). ?Plume-generated triple junctions: key indicators in applying plate tectonics to old rocks” (PDF). The Journal of Geology. 81 (4): 406—433. Bibcode:1973JG.....81..406B. JSTOR 30070631. S2CID 53392107. doi:10.1086/627882. Архивирано из оригинала (PDF) 23. 10. 2016. г. Приступ?ено 09. 07. 2021.
^ Burke, K. (1976). ?Development of graben associated with the initial ruptures of the Atlantic Ocean”. Tectonophysics. 36 (1–3): 93—112. Bibcode:1976Tectp..36...93B. CiteSeerX 10.1.1.473.8997?. doi:10.1016/0040-1951(76)90009-3.

Литература

Evans, Rachel. "Plumbing Depths to Reach New Heights: Marie Tharp Explains Marine Geological Maps." The Library of Congress Information Bulletin. November 2002.
Macdonald, Ken C. (2019), ?Mid-Ocean Ridge Tectonics, Volcanism, and Geomorphology”, Encyclopedia of Ocean Sciences (на ?езику: енглески), Elsevier, стр. 405—419, ISBN 9780128130827, doi:10.1016/b978-0-12-409548-9.11065-6
Sclater, John G.; Anderson, Roger N.; Bell, M. Lee (2025-08-05). ?Elevation of ridges and evolution of the central eastern Pacific”. Journal of Geophysical Research. 76 (32): 7888—7915. Bibcode:1971JGR....76.7888S. ISSN 2156-2202. doi:10.1029/jb076i032p07888.
Parsons, Barry; Sclater, John G. (2025-08-05). ?An analysis of the variation of ocean floor bathymetry and heat flow with age”. Journal of Geophysical Research. 82 (5): 803—827. Bibcode:1977JGR....82..803P. ISSN 2156-2202. doi:10.1029/jb082i005p00803.
Davis, E.E; Lister, C. R. B. (1974). ?Fundamentals of Ridge Crest Topography”. Earth and Planetary Science Letters. 21 (4): 405—413. Bibcode:1974E&PSL..21..405D. doi:10.1016/0012-821X(74)90180-0.
Vine, F. J.; Matthews, D. H. (1963). ?Magnetic Anomalies Over Oceanic Ridges”. Nature (на ?езику: енглески). 199 (4897): 947—949. Bibcode:1963Natur.199..947V. ISSN 0028-0836. S2CID 4296143. doi:10.1038/199947a0.
Vine, F. J. (2025-08-05). ?Spreading of the Ocean Floor: New Evidence”. Science (на ?езику: енглески). 154 (3755): 1405—1415. Bibcode:1966Sci...154.1405V. ISSN 0036-8075. PMID 17821553. S2CID 44362406. doi:10.1126/science.154.3755.1405.
Searle, Roger (2025-08-05). Mid-ocean ridges. New York. ISBN 9781107017528. OCLC 842323181.
Macdonald, Ken C. (1977). ?Near-bottom magnetic anomalies, asymmetric spreading, oblique spreading, and tectonics of the Mid-Atlantic Ridge near lat 37°N”. Geological Society of America Bulletin (на ?езику: енглески). 88 (4): 541. Bibcode:1977GSAB...88..541M. ISSN 0016-7606. doi:10.1130/0016-7606(1977)88<541:NMAASO>2.0.CO;2.
Macdonald, K. C. (1982). ?Mid-Ocean Ridges: Fine Scale Tectonic, Volcanic and Hydrothermal Processes Within the Plate Boundary Zone”. Annual Review of Earth and Planetary Sciences. 10 (1): 155—190. Bibcode:1982AREPS..10..155M. doi:10.1146/annurev.ea.10.050182.001103.
Argus, Donald F.; Gordon, Richard G.; DeMets, Charles (2025-08-05). ?Geologically current plate motions”. Geophysical Journal International (на ?езику: енглески). 181 (1): 1—80. Bibcode:2010GeoJI.181....1D. ISSN 0956-540X. doi:10.1111/j.1365-246X.2009.04491.x?.
Wilson, Douglas S. (1996). ?Fastest known spreading on the Miocene Cocos-Pacific Plate Boundary”. Geophysical Research Letters (на ?езику: енглески). 23 (21): 3003—3006. Bibcode:1996GeoRL..23.3003W. ISSN 1944-8007. doi:10.1029/96GL02893.
Macdonald, Ken C.; Fox, P. J. (1983). ?Overlapping spreading centres: new accretion geometry on the East Pacific Rise”. Nature. 302 (5903): 55—58. Bibcode:1983Natur.302...55M. ISSN 1476-4687. S2CID 4358534. doi:10.1038/302055a0.
Dick, Henry J. B.; Lin, Jian; Schouten, Hans (новембар 2003). ?An ultraslow-spreading class of ocean ridge”. Nature. 426 (6965): 405—412. Bibcode:2003Natur.426..405D. ISSN 1476-4687. PMID 14647373. S2CID 4376557. doi:10.1038/nature02128.
Marjorie Wilson (1993). Igneous petrogenesis. London: Chapman & Hall. ISBN 978-0-412-53310-5.
Michael, Peter; Cheadle, Michael (20. 2. 2009). ?Making a Crust”. Science. 323 (5917): 1017—18. PMID 19229024. S2CID 43281390. doi:10.1126/science.1169556.
Hyndman, Donald W. (1985). Petrology of igneous and metamorphic rocks (2nd изд.). McGraw-Hill. ISBN 978-0-07-031658-4.
Blatt Harvey; Robert Tracy (1996). Petrology (2nd изд.). Freeman. ISBN 978-0-7167-2438-4.
Spiess, F. N.; Macdonald, K. C.; Atwater, T.; Ballard, R.; Carranza, A.; Cordoba, D.; Cox, C.; Garcia, V. M. D.; Francheteau, J. (2025-08-05). ?East Pacific Rise: Hot Springs and Geophysical Experiments”. Science (на ?езику: енглески). 207 (4438): 1421—1433. Bibcode:1980Sci...207.1421S. ISSN 0036-8075. PMID 17779602. S2CID 28363398. doi:10.1126/science.207.4438.1421.
Martin, William; Baross, John; Kelley, Deborah; Russell, Michael J. (2025-08-05). ?Hydrothermal vents and the origin of life”. Nature Reviews Microbiology. 6 (11): 805—814. ISSN 1740-1526. PMID 18820700. S2CID 1709272. doi:10.1038/nrmicro1991.
Hekinian, R., ур. (2025-08-05), ?Chapter 2 The World's Oceanic Ridge System”, Elsevier Oceanography Series, Petrology of the Ocean Floor (на ?езику: енглески), Elsevier, 33, стр. 51—139, Приступ?ено 2025-08-05

Спо?аш?е везе

MAR-ECO, a Census of Marine Life project on life along the Mid-Atlantic Ridge Архивирано на веб-са?ту Wayback Machine (2. април 2015)
?What is the longest mountain range on earth?”. Ocean Facts. NOAA. Приступ?ено 17. 10. 2014.

[USGS_understanding-1] USGS (5. 5. 1999). ?Understanding plate motions”. Приступ?ено 13. 3. 2011.

[Searle_2013-2] Searle, R. (2013). Mid-Ocean Ridges. Cambridge University Press. стр. 3—4. ISBN 9781107017528.

[3] Hsü, Kenneth J. (1992). Challenger at Sea: A Ship That Revolutionized Earth Science. Princeton University Press. стр. 57. ISBN 978-0-691-08735-1.

[4] Redfern, R.; 2001: Origins, the Evolution of Continents, Oceans and Life, Sveu?ili?te u Oklahomi, ISBN 1-84188-192-9, str. 26

[5] Alexander Hellemans and Brian Bunch, 1989, Timeline of Science, Sidgwick and Jackson, London

[Stein-6] ?Stein, Glenn, A Victory in Peace: The German Atlantic Expedition 1925–27, June 2007”. Архивирано из оригинала 2025-08-05. г. Приступ?ено 2025-08-05.

[7] Ewing, W.M.; Dorman, H.J.; Ericson, J.N.; Heezen, B.C. (1953). ?Exploration of the northwest Atlantic mid-ocean canyon”. Bulletin of the Geological Society of America. 64 (7): 865—868. doi:10.1130/0016-7606(1953)64[865:eotnam]2.0.co;2.

[8] Heezen, B. C.; Tharp, M. (1954). ?Physiographic diagram of the western North Atlantic”. Bulletin of the Geological Society of America. 65: 1261.

[9] Hill, M.N.; Laughton, A.S. (1954). ?Seismic Observations in the Eastern Atlantic, 1952”. Proceedings of the Royal Society of London A: Mathematical and Physical Sciences. 222 (1150): 348—356. Bibcode:1954RSPSA.222..348H. S2CID 140604584. doi:10.1098/rspa.1954.0078.

[10] Spencer, Edgar W. (1977). Introduction to the Structure of the Earth (2nd изд.). Tokyo: McGraw-Hill. ISBN 978-0-07-085751-3.

[11] Burke, K.; Dewey, J. F. (1973). ?Plume-generated triple junctions: key indicators in applying plate tectonics to old rocks” (PDF). The Journal of Geology. 81 (4): 406—433. Bibcode:1973JG.....81..406B. JSTOR 30070631. S2CID 53392107. doi:10.1086/627882. Архивирано из оригинала (PDF) 23. 10. 2016. г. Приступ?ено 09. 07. 2021.

[12] Burke, K. (1976). ?Development of graben associated with the initial ruptures of the Atlantic Ocean”. Tectonophysics. 36 (1–3): 93—112. Bibcode:1976Tectp..36...93B. CiteSeerX 10.1.1.473.8997?. doi:10.1016/0040-1951(76)90009-3.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

[7]

[8]

[9]

[10]

[11]

[12]

Нормативна контрола
Ме?ународне	VIAF
Државне	Немачка Израел С?еди?ене Државе
Остале	Енциклопеди?а Британика IdRef

apd是什么意思	前置胎盘是什么原因引起的	晚上睡觉脚酸痛什么原因	八路军为什么叫八路军	陌上花开可缓缓归矣什么意思
花木兰代表什么生肖	来例假吃什么水果好	雪白雪白的什么	吃什么能让阴茎更硬	国师是什么职位
嫐什么意思	吃什么消炎药可以喝酒	阿尔山在内蒙古什么地方	大理寺是什么机构	老是嗜睡是什么原因
1.17是什么星座	1965年什么时候退休	当你从我眼前慢慢走过是什么歌	梦见自己儿子死了是什么意思	发烧能吃什么

501是什么意思hcv8jop8ns9r.cn	贴膏药发热是什么原因hcv9jop0ns7r.cn	西安和咸阳什么关系hcv8jop5ns9r.cn	细思极恐是什么意思hcv7jop7ns3r.cn	为什么乳头会变硬hcv9jop1ns5r.cn
顺手牵羊是什么生肖hcv9jop6ns6r.cn	金鱼的尾巴像什么hcv7jop9ns3r.cn	plt是什么意思hcv9jop6ns7r.cn	复方阿胶浆适合什么样的人喝fenrenren.com	九价是什么意思xinmaowt.com
图片px是什么意思hcv8jop6ns5r.cn	正常人吃叶酸有什么好处xinjiangjialails.com	血糖高会有什么症状hcv9jop6ns3r.cn	为什么女娲是一条蛇hcv9jop0ns1r.cn	听什么歌写作业快hcv9jop8ns1r.cn
灰指甲用什么药hcv7jop6ns8r.cn	塑料五行属什么hcv9jop7ns2r.cn	jk制服是什么意思hcv7jop9ns4r.cn	赤是什么颜色imcecn.com	早博是什么意思hcv9jop5ns6r.cn