Кенозоик (од грчких речи kainos = нов, zoe = живот) ?е геолошка ера ко?а ?е почела пре око 65 милиона година и тра?е и дан данас. Ме?а мезозоик - кенозоик обележена ?е масовним кредно-терци?арним изумира?ем ко?е ?е означило кра? посто?а?а диносауруса ко?и су током мезозоика ?владали“ Зем?ом.
Кенозоик потиче од грчких речи kainós (καιν?? 'нови') и zō? (ζω? 'живот').[1] Име ?е 1840. предложио британски геолог ?он Филипс (1800–1874), ко?и га ?е првобитно написао као Kainozoic.[2][3][4] Ера ?е тако?е позната као C?nozoic, Caenozoic, или Cainozoic (/?ka?.n??zo?.?k,?ke?-/).[5][6]
Кенозоик се дели на три периоде: палеоген, неоген и квартар. Дуго ?е кенозоик био поде?ен на две периоде зване терци?ар (од палеоцена до плиоцена) и квартар (плеистоцен и холоцен). Након тога подела ?е вршена на палеоген, неоген и квартар, а однедавно посто?и полемика ме?у научницима да се квартар сврста у неоген те да се стара подела не употреб?ава. Палеоген обухвата палеоцен, еоцен и олигоцен. Неоген обухвата миоцен, плиоцен, плеистоцен и холоцен.
Ме?ународна комиси?а за стратиграфи?у ?е званично признала квартарни период ?уна 2009. године.[7] Године 2004, терци?арни период ?е званично заме?ен периодом палеогена и неогена. Уобича?ена употреба епоха током кенозоика помаже палеонтолозима да бо?е организу?у и групишу многе знача?не дога?а?е ко?и су се десили током овог релативно кратког временског интервала. Познава?е ове ере ?е дета?ни?е од било ко?е друге ере због релативно младих, добро очуваних стена повезаних са ?ом.
Палеоген се протеже од изумира?а нептич?их диносауруса, пре 66 милиона година, до зоре неогена, пре 23,03 милиона година. Он се састо?и од три епохе: палеоцен, еоцен и олигоцен.
Палеоценска епоха тра?ала ?е од пре 66 милиона до 56 милиона година. Савремени плацентални сисари су настали у то време.[8] Девастаци?а дога?а?а К–Пг изумира?а ук?учивала ?е изумира?е великих би?о?еда, што ?е омогу?ило шире?е густих шума, ко?е су обично сиромашне врстама.[9][10] У раном палеоцену дошло ?е до опоравка Зем?е. Континенти су почели да доби?а?у сво? савремени облик, али су сви континенти и потконтинент Инди?е били одво?ени ?едан од другог. Афро-Евроази?у ?е раздва?ало море Тетис, а Америку ?е раздва?ао Панамски мореуз, пошто се превлака ?ош ни?е формирала. Ова епоха ?е карактерисала општи тренд загрева?а, са ?унглама ко?е су на кра?у достигле полове. Океанима су доминирале а?куле[11] пошто су велики гмизавци ко?и су некада доминирали изумрли. Архаични сисари су испунили свет као што су креодонти (изумрли месождери, неповезани са посто?е?им месождерима).
Еоценска епоха се кретала од 56 милиона година до пре 33,9 милиона година. У раном еоцену, врсте ко?е живе у густим шумама нису могле да еволуира?у у ве?е облике, као у палеоцену. Сви познати сисари су били испод 10 килограма.[12] Ме?у ?има су били рани примати, китови и ко?и за?едно са многим другим раним облицима сисара. На врху ланаца исхране биле су огромне птице, попут паракракса. Температура ?е била 30 °C са малим температурним гради?ентом од пола до пола. Средином еоцена формирала се циркумполарно-антарктичка стру?а изме?у Аустрали?е и Антарктика. Ово ?е пореметило океанске стру?е широм света и као резултат тога изазвало глобални ефекат хла?е?а, сма?у?у?и ?унгле. Ово ?е омогу?ило сисарима да нарасту до мамутских размера, као што су китови ко?и су до тог времена постали скоро потпуно водени. Сисари попут Andrewsarchus били су на врху ланца исхране. У касном еоцену дошло ?е до поновног настанка годиш?их доба, што ?е изазвало шире?е подруч?а налик савани, за?едно са еволуци?ом траве.[13][14] Кра? еоцена обележен ?е еоценско-олигоценским изумира?ем, чи?е ?е европско лице познато као Гранде Куп?ер.
Олигоценска епоха се протеже од пре 33,9 милиона до 23,03 милиона година. Олигоцен ?е карактерисао експанзи?у траве ко?а ?е довела до разво?а многих нових врста, ук?учу?у?и прве слонове, мачке, псе, тоболчаре и многе друге врсте ко?е и данас преовла?у?у. У овом периоду еволуирале су и многе друге врсте би?ака. ?ош увек ?е био на снази период захла?е?а са сезонским кишама. Сисари су и да?е наставили да расту све ве?и и ве?и.[15]
Неоген се протеже од пре 23,03 милиона до 2,58 милиона година. Има две епохе: миоцен и плиоцен.[16]
Миоценска епоха обухвата период од пре 23,03 до 5,333 милиона година и период ?е у коме се трава да?е ширила, доминира?у?и великим делом света, на рачун шума. Шуме келпа су еволуирале, подстичу?и еволуци?у нових врста, као што су морске видре. Током овог времена, непарнопрсти копитари су напредовали и еволуирали у много различитих вари?анти. Човеколики ма?муни су еволуирали у 30 врста. Море Тетис се коначно затворило ствара?ем Араби?ског полуострва, остав?а?у?и само остатке као што су Црно, Црвено, Средоземно и Каспи?ско море. Ово ?е пове?ало аридност. Многе нове би?ке су еволуирале: 95% модерних семених би?ака ?е еволуирало средином миоцена.[17]
Епоха плиоцена ?е тра?ала од пре 5.333 до 2,58 милиона година. Плиоцен су карактерисале драматичне климатске промене, ко?е су на кра?у довеле до модерних врста флоре и фауне. Средоземно море се исушило током неколико милиона година (?ер су ледена доба сма?ила нивое мора, одво?ивши Атлантик од Медитерана, а стопе испарава?а су премашиле доток из река). Аустралопитек ?е еволуирао у Африци, почевши од ?удске гране. Панамска превлака се формирала, и животи?е су мигрирале изме?у Северне и ?ужне Америке током велике америчке размене, изазива?у?и пустош у локално? екологи?и. Климатске промене донеле су: саване ко?е се и да?е шире светом; Инди?ске монсуне; пусти?е у централно? Ази?и; и почетке пусти?е Сахаре. Мапа света се од тада ни?е много променила, осим промена ко?е су донеле глаци?аци?е квартара, као што су Велика ?езера, Хадсонов залив и Балтичко море.[18][19]
Квартар се протеже од пре 2,58 милиона година до данас и представ?а на?кра?и геолошки период у фанерозо?ском еону. Садржи модерне животи?е и драматичне промене климе. Дели се на две епохе: плеистоцен и холоцен.
Плеистоцен ?е тра?ао од 2,58 милиона до пре 11.700 година. Ову епоху обележила су ледена доба као резултат тренда хла?е?а ко?и ?е започео средином еоцена. Посто?ала су на?ма?е четири одво?ена периода глаци?аци?е обележена напредова?ем ледених капа све до ?уга до 40 °C у планинским областима. У ме?увремену, Африка ?е искусила тренд исушива?а ко?и ?е резултирао ствара?ем пусти?а Сахара, Намиб и Калахари. Многе животи?е су еволуирале ук?учу?у?и мамуте, ?иновске копнене ле?ивце, свирепе вукове, саб?астозубне мачке и на?шире познати Homo sapiens. Доба од пре 100.000 година означава кра? ?едне од на?горих суша у Африци, ко?а ?е довела до експанзи?е примитивних ?уди. Како се плеистоцен ближио кра?у, велико изумира?е ?е избрисало ве?и део светске мегафауне, ук?учу?у?и и неке врсте хоминида, као што су неандерталци. Пого?ени су сви континенти, али Африка у ма?о? мери. Она ?ош увек задржава многе велике животи?е, као што су нилски ко?и.[20]
Холоцен ?е почео пре 11.700 година и тра?е до данас. Сва забележена истори?а и ??удска истори?а“ леже у границама епохе холоцена.[21] ?удска активност се окрив?у?е за масовно изумира?е ко?е ?е почело пре отприлике 10.000 година, иако су врсте ко?е су изумрле забележене тек од Индустри?ске револуци?е. Ово се понекад назива ?шесто изумира?е”. Често се наводи да ?е више од 322 забележене врсте изумрло због ?удске активности од индустри?ске револуци?е,[22][23] али стопа може бити и до 500 врста само кичме?ака само, од ко?их се ве?ина одвила после 1900. године.[24]
Шуме делимично заме?у?у ливаде, клима се ме?а и формира?у се континенти. Након нестанка диносаура, разви?а?у се разне врсте сисара, ко?и наста?у?у сва подруч?а, ук?учу?у?и и мора. Птице су тако?е прилично еволуирале у кенозоику. Кенозоик се исто тако може назвати и добом савана, па и ме?усобно зависних критосеме?ача и инсеката. Коначно у кенозоику се по?ав?у?е човек. Кенозоик се ?ош назива и доба сисара.
India collided with Asia пре 55 до 45милиона година creating the Himalayas; Arabia collided with Eurasia, closing the Tethys Ocean and creating the Zagros Mountains, around 35 милиона година.[25]
^Phillips, John (1840). ?Pal?ozoic series”. Penny Cyclopaedia of the Society for the Diffusion of Useful Knowledge. 17. London, England: Charles Knight and Co. стр. 153—154. From pp. 153–154: "As many systems or combinations of organic forms as are clearly traceable in the stratified crust of the globe, so many corresponding terms (as Pal?ozoic, Mesozoic, Kainozoic, &c.) may be made, ... "
^The evolution of the spelling of "Cenozoic" is reviewed in:
Harland, W. Brian; Armstrong, Richard L.; Cox, Allen V.; Craig, Lorraine E.; Smith, David G.; Smith, Alan G. (1990). ?The Chronostratic Scale”. A Geologic Time Scale 1989. Cambridge, England, U.K.: Cambridge University Press. стр. 31. ISBN9780521387651.
Although John Phillips originally spelled it as "Kainozoic" in 1840, he spelled it "Cainozoic" a year later:
^Gibbard, P. L.; Head, M. J.; Walker, M. J. C. (2010). ?Formal ratification of the Quaternary System/Period and the Pleistocene Series/Epoch with a base at 2.58 Ma”. Journal of Quaternary Science. 25 (2): 96—102. Bibcode:2010JQS....25...96G. doi:10.1002/jqs.1338?.
^Williams, C. J.; LePage, B. A.; Johnson, A. H.; Vann, D. R. (2009). ?Structure, Biomass, and Productivity of a Late Paleocene Arctic Forest”. Proceedings of the Academy of Natural Sciences of Philadelphia. 158 (1): 107—127. S2CID130110536. doi:10.1635/053.158.0106.
^University of California. ?Miocene”. University of California.
^University of California. ?Pliocene”. University of California.
^Jonathan Adams. ?Pliocene climate”. Oak Ridge National Library. Архивирано из оригинала 25. 2. 2015. г.CS1 одржава?е: Формат датума (веза)
^University of California. ?Pleistocene”. University of California. Архивирано из оригинала 24. 8. 2014. г. Приступ?ено 25. 4. 2015.CS1 одржава?е: Формат датума (веза)
^University of California. ?Holocene”. University of California.
Завршава се послед?и период глаци?аци?е и разви?а се ?удска цивилизаци?а. Завршава се квартарно ледено доба и почи?е садаш?и интерглаци?ал. Наста?е пусти?а Сахара на простору пре?аш?их савана, разви?а се по?опривреда, наста?у први градови. Палеолитске/неолитске (Камено доба) културе почи?у да се разви?а?у од 10 хи?адите године п.н.е, ко?е се су заслужне за касни?и настанак Бакарном (3500 год. п.н.е.) и Бронзаном добу (2500 год. п.н.е.). Током Гвозденог доба (1200 год. п.н.е.) разви?а?у се културе у погледу сложености и техничких достигну?а. Разви?а?у се многе праистори?ске културе широм света, што ?е коначно довело до разво?а класичне античке културе, као што ?е Римско царство, па културе сред?ег века, све до данаш?их. Мало ледено доба проузроковало ?е кретко захла?е?е на северно? хемисфери од 1400—1850. године. Вулкан на планини Тамбора ?е имао ерупци?у 1815. године, што ?е довело до ?године без Сунца“ (1816.) у Европи и Северно? Америци. Количина уг?ен-диоксида у атмосфери порасла ?е са 100 ppmv, колико ?е било на кра?у послед?е глаци?аци?е, на 385 ppmv, колико ?е данас. То ?е, према некимa, изазвало глобално загрева?е и климатске промене. Пораст количине уг?ен-диоксида тумачи се антропогеним фактором, односно индустри?ском револуци?ом.
Процват, а затим, и изумира?е великог бро?а великих сисара (плеистоценска мегафауна). Одви?а се еволуци?а и настанак савременог човека. Квартарно ледено доба настав?а се глаци?аци?ама и интерглаци?аци?ама (пра?ено порастом количине уг?ен-диоксида у ваздуху). Послед?и глаци?ални максимум (пре 30 000 година), послед?и глаци?ални период (пре 18000—15000 година). Гаше?е ?удских култура из каменог доба, пове?а?е техничке сложености у односу на претходне културе из леденог доба, поготово на Медитерану и у Европи. Супервулкан Тоба еруптирао ?е пре 75000 година, што ?е изазвало вулканску зиму ко?а ?е довело ?удски род (Homo) на ивицу изумира?а.
Интензивира?е садаш?их климатских услова. Садаш?е ледено доба почи?е пре око 2,58 милиона година. Хладна и влажна клима. По?ав?у?у се аустралопитеци и многи савремени родови сисара и мекушаца. По?ав?у?е се Homo habilis.
Промена климе, прелаз ка хладно?. Процват примитивних сисара (као што су редови Creodontia, Condylarthra, Uintatheria) ко?и настав?а?у да се разви?а?у током целе епохе. По?ав?ива?е неколико ?савремених“ фамили?а сисара (нпр. примитивни китови). По?ава првих трава. Поновна глаци?аци?а Антарктика и формира?е ?егове ледене капе. Дога?а?ем Азола[4] отпочи?е ледено доба, и хладна клима, ко?а се ?ав?а до данаш?их дана услед распростира?а и распада?а морских алги ко?е су допринеле великом сма?е?у уг?ен-диоксида у атмосфери, и то са 3800 ppmv на 650 ppmv. Кра? Ларами?ске и Севирске орогенезе Стеновитих планина у Северно? Америци. У Европи почи?е алпска орогенеза. Почи?е Хеленска орогенеза у Грчко? и Еге?ском мору.
Тропска клима. Одиграва се адаптивна ради?аци?а сисара, омогу?ена неста?а?ем диносауруса. Први велики сисари (ве?и од медведа). Почи?е Алпска орогенеза у Европи и Ази?и. Инди?ски потконтинент се судара за Ази?ом пре 55 милиона година, а Химала?ска орогенеза почи?е пре 52—48 милиона година.
Kонтиненти се спа?а?у у суперконтинент Пангеу, формирaju се Апалачи. Кра? перм-карбонске глаци?аци?е. Пове?ава се бро?ност синапсида (пеликосаурус и терапсиде), док парарептили и водоземци оста?у присутни. Током сред?ег перма су голосеменице и маховине замениле флору ко?а ?е формирала уг?оноснесло?еве. Разви?а?у се тврдокрилци и двокрилци. Марински живот бу?а на топлим плитким гребенима; бро?не су фораминифере, шко?ке, амоноиди, брахиоподe. Дога?а? Пермско-три?аског изумира?а десио се пре око 251 милион година, када ?е изумрло око 95% живог света на Зем?и ук?учу?у?и све трилобите, граптолите и бластоиде. Завршава се Уралска орогенеза на граници Европе и Ази?е. Почи?е хантер-бовенска орогенеза у Аустрали?и чиме наста?у Макдонелове планине.
Дешава се нагла адаптивна ради?аци?а крилатих инсеката, од ко?их су по?едини (Protodonata, Palaeodictyoptera) веома крупни. По?ав?у?у се први копнени водоземци, као и шуме крупних папрат?ача. У морима су од животи?а чести гони?атити, брахиоподе, бриозое, шко?ке и корали. Разви?а?у се и фораминифере са ?уштурицом. На?ве?и ниво кисеоника и атмосфери. Уралска орогенеза у Европи и Ази?и. Херцинска орогенеза се одиграва током сред?ег и касног до?ег карбона.
Велико примитивно дрве?е, први копнени четвороножци, и морске шкорпи?е живе уг?оносне приобалне мочваре. Lobe-finned rhizodonts are dominant big fresh-water predators. У океанима, ране а?куле су распростра?ене и разнолике; echinoderms (нарочито криноиде и бластоиде) обилне. Корали, бриозое, гони?атиде и брахиоподе (Productida, Spiriferida, итд.) веома честе, али трилобити и наутилоиди опада?у. Глаци?аци?а у источно? Гондвани. Tuhua орогенеза на Новом Зеланду опада.
По?ав?у?у се папрат?аче (пречице, растави?и и праве папрати), као и семене папрати. Паралелно, наста?у инсекти. Светским океаном доминира?у строфоменидне и атрипидне брахиоподе, ругозни и табулатни корали и морски ?и?ани. Гони?атитни амоноиди су веома бро?ни, а по?ав?у?у се и главоношци налик на сипе. Опада бро?ност трилобита и риба са оклопом, док се пове?ава бро?ност кичме?ака (риба) са вилицом. По?ав?у?у се рани водени представници водоземаца. "Old Red Continent" of Euramerica. Beginning of Acadian Orogeny for Anti-Atlas Mountains of North Africa, and Appalachian Mountains of North America, also the Antler, Variscan, and Tuhua Orogeny in New Zealand.
На копну се по?ав?у?у прве васкуларне би?ке (рини?е), стоноге и артроплеуриде. Мора насе?ава?у остракоде и први кичме?аци са вилицом. Еуриптериде достижу гигантске размере. Табулатни и ругозни корали, брахиоподе и морски ?и?ани су чести у морима. Фауна трилобита и мекушаца ?е разноврсна, за разлику од сиромашне фауне граптолита. Почетак Каледонске орогенезе, у току ко?е наста?у планине у Енглеско?, Ирско?, Велсу и Шкотско? (Каледониди) и Скандинавских планина.
Stabilization of most modern cratons; possible mantle overturn event. Insell Orogeny, 2650 ± 150 MYA. Abitibi greenstone belt in present-day Ontario and Quebec begins to form, stablizes by 2600 MYA.
Ова ера ?е добила назив према лунарно? геолошко? временско? скали када су настали Нектари?ски басен и остали на?ве?и месечеви басени услед дога?а?а великих удара.
Настала на?стари?а позната стена (4.030 Ma). Први облици живота и само-размножава?у?их РНКмолекула су могли настати на Зем?и око 4.000 Ma током овe ере. Напи?ер орогенеза на Антарктику, пре око 4.000 ± 200 милиона година.
^Неоген и палеоген према старо? подели припадали су терци?ару ко?и се више не издва?а.
^Квартарне творевине се издва?а?у и приказу?у на геолошким картама према генези.
^Тра?у преговори по пита?у гор?е границе плиоцена односно до?е границе плеистоцена.
^Према студи?и везано? за Арктичку климу, Биолошког института, Универзитета у Утрехту (енгл.Institute of Environmental Biology , Utrecht University) азола папрат ?е имала знача?ну улогу у промени климе пре око 55 милиона година ко?а се променила из тропске у хладну. Та папрат ?е имала велико распростра?е?е чиме ?е допринела обара?у концентраци?е уг?ен-диоксида у ваздуху.
.
