帮助蒋介石北伐的苏联元帅回国后竟遭虐杀(图)
| Кра?евина Две Сицили?е Regno delle Due Sicilie (ита.) 百度 利雅得胜利是沙特阿拉伯联赛的一支传统劲旅，他们曾7次夺得沙特联赛冠军，在联赛还剩2轮的情况下，目前位居联赛第三位，很有希望杀入明年的亚冠联赛。 Regnu d? Dui Sicili (сиц.) | |||
|---|---|---|---|
.svg) Застава
 Грб
| |||
 Кра?евина Две Сицили?е 1839. године | |||
| Географи?а | |||
| Престоница | Палермо (1816.-1817.)
Напу? (1817.-1861.) | ||
| Друштво | |||
| Службени ?език | Административни ?езици:
?езици у кориште?у: Итали?ански и Сицили?ански | ||
| Религи?а | Католичанство | ||
| Политика | |||
| Облик државе | Апсолутна монархи?а (1816–1848)
Уставна монархи?а (1849–1861) | ||
| — Кра? | Фердинанд I | ||
| Франц I | |||
| Фердинанд II | |||
| Франц II | |||
| Истори?а | |||
| Посто?а?е | |||
| — Оснива?е | 1816. | ||
| — Укида?е | 1861. | ||
| Географске и друге карактеристике | |||
| Становништво | 1827. ~7 420 000
1859./1860. ~9 281 279 | ||
| Зем?е претходнице и наследнице Кра?евине Две Сицили?е | |||
| Претходнице: | Наследнице: | ||
|
_crowned.svg){kind=small}
| ||
|
|||
Кра?евина Две Сицили?е ?е била на?ве?а од итали?анских држава пре у?еди?е?а Итали?е. Основана ?е 1816. у?еди?е?ем бурбонских кра?евина Сицили?е и Напу?а, ко?е су обе дуго називане Две Сицили?е, и посто?ала ?е до 1860. када ?е припо?ена Кра?евини Сардини?и, ко?а ?е постала Кра?евина Итали?а 1861. Престоница Кра?евине Две Сицили?е ?е био Напу?. Кра?евина ?е обухватала ?ужни део Апенинског полуострва и острво Сицили?у.
Назив
[уреди | уреди извор]Део имена ''Две Сиции?е'' потиче од партици?е Кра?евине Сицили?е. До 1285. острво Сицили?а и ?ужна део Итали?е припадали су кра?евини Сицили?и. Због Сицили?анске вечер?е кра? Сицили?е ?е изгубио острво Сицили?у од Круне Арагона, али ?уг Итали?е ?е и да?е остао под ?еговом контролом, па ?е кра?евина онда добила незваничан назив Напу?ска кра?евина. Ипак, ?егови наследници су задржали титулу Кра? Сицили?е, па су и сво?у кра?евину називали Кра?евина Сицили?а. Истовремено, Арагонска круна ?е сво? нови посед на Сицили?и исто звала Кра?евина Сицили?а.
Тиме су посто?але две кра?евине под именом Сицили?а[1], па ?е након поновног у?еди?е?а назив за нову државу био Кра?евина Две Сицили?е.
Истори?а
[уреди | уреди извор]Миром у Казаланзи Фердинанд IV ?е вра?ен на престо Сицили?е и Напу?а. Године 1816. он ?е променио устав и створио ?е потпуно нову државу, Кра?евину Две Сицили?е (Итали?ански: Regno delle Due Sicilie). Од тада ?е Фердинанд IV Постао Фердинанд I од Две Сицили?е.
Реформе током владавине Жозефа Бонапарта и Жоашенa Мира, као што ?е Наполеонов кодекс, остав?ене су у држави. Мо? племства ?е тако?е сма?ена, али ха?душтво ?е поста?ало велики проблем.
Аутри?а ?е на Бечком конгресу добила право да стационира трупе у кра?евини. Аустри?а ?е, за?ендо са Руси?ом и Пруском, инсистирала да се ни?едан устав не успостави. У октобру 1815. Жоашен Мира се искрцао на Калабри?у у покуша?у да врати сво?е кра?евство. Влада кра?евине ?е успешно успела да спречи све покуша?е тероризма и колабораци?е, па ?е до 1816. Жоашенов покуша? вра?а?а мо?и потпуно пропао. Због ових дога?а?а администраци?а кра?евина постала ?е знатно строжи?а.
Буду?и да ?е отворена политичка дискуси?а била потиснута, либерали су стварали та?на друштва, као Карбонари. У 1820. Карбонари су организовали револуци?у са ци?ем да доби?у устав сличан шпанском уставу из 1812. године. Иако ?е револуци?а на кра?у пропала, кра? Фердинанд I ?е ипак одобрио ствара?е устава ко?и би задово?ио либерале (13. ?ул). Истог месеца, ?ош ?една револуци?а ?е настала у Палерму, али ?е и ова револуци?а убрзо била угушена. Неки побу?еници из Напу?а су заузели Беневенто и Понтекорво, два ексклава Папске државе. На конгресу у Тропау (19. новембра) Света али?анса ?е одлучила да интервенише. Кра? Фердинанд ?е, 23. новембра 1821. пред 50 000 аустри?ских трупа укинуо устав. Напу?ци, на челу са Ги?ермом Пепеом, су покушали да пруже отпор Аустри?анцима, али и та? покуша? отпора ?е угушен 24. марта 1821.
Политичка репреси?а се од тада само погоршала. Немир у сеоским подручи?има ?е само хранила корупци?а у влади. Државни удар ?е онда покушан 1828. ?е успешно спречен. Кра? Франц I (1825.-1830.) ?е умро након посете Париза, где ?е имао прилику да види ?улску револуци?у. ?егов наследник, Фердинанд II, ?е подузео кораке покрене економи?у, што ук?учу?е сма?ива?е пореза. Напу? ?е евентуално био опрем?ен уличним светлима и 1839. ?е чак успостав?ена же?езница изме?у Напу?а и Портичи?а. Све то су били добри знакови економског разво?а.
Епидеми?а колере захватила ?е кра?евину 1836. године. Епидеми?а ?е само у Сицили?и убила више од 65 000 ?уди. Након тога рурална подручи?а око Напу?а су доживела разне устанке. Током 1840.-их, политички памфлети су кружили избегава?у?и цензуру. У семтембру 1848. године побу?еничке снаге су успеле да са Калабри?е пре?у на Сицили?у пре него што су државне силе успеле да их спрече. ?ош ?една побуна ?е започета 12. ?ануара 1848. у Палерму. Захтеви побу?еника били су уво?е?е старог устава.[2] Због тога ?е кра? Фердинанд II посатвио либерланог преми?ера на власт и прекуно све дипломатске односе са Аустри?ом, где ?е чак и об?авио рат Аустри?и 7. априла. Иако ?е ве?ина побу?еника у близини Напу?а одобрило ове поступке и прекинуло побуну, на Сицили?и ?е настав?ена побуна. Кра? Фердинанд ?е, суочен са тешком ситуациом, користио шва?царску гарду да угуши све остале побуне у кра?евини. До ?ула ?е успио да побуни све побуне на копну, а до септембра ?е осво?ена чак и Месина. Палермо, послед?е уточиште побу?еника на Сицили?и, пало ?е 15. ма?а 1849. године.
Кра?евина Две Сицили?е ?е од 1848. до 1849. успела да, уз помо? шва?царске гарде, угуше све побуне и револуци?е. Рат ко?и ?е об?ав?ен на Аустри?у у априлу 1848. ?е био само рат на папиру.
У 1849. кра? Фердинанд II ?е имао 39 година.[3] Владавину ?е започео као реформер. Рана смрт ?егове жене (1836.), као и константне побуне и револуци?е у држави, приморале су кра?а до предмузме опрезну, али и веома строгу политику. Више од пола либералних делегата из скупштине било ?е побегло из државе или ?е било ухапшено. Администраци?а ?е кршла право индивидуала политичких затвореника, обе?ано у уставу. Услови за живот затвореника били су толико лоши да су привукли интернационалну паж?у, где суБритани?а и Француска захтевали ослобо?е?е политичких затвореника. Након што ?е та? захтев одби?ен, обе државе су прекинуле дипломатске односе са кра?евином. Кра?евина ?е тако?е водила економску политику протекционизма.
Након пос?ете Напу?а, Гледстон почео да подржава противнике Бурбона. ?егову подршку су претстав?ала писма ко?а ?е послао британском парламенту у ко?ем ?е описивао ''грозне услове'' ко?е су затвореници трпили. ?егова писма су проузроковала шок у Европи што ?е довело до дипломатске изолаци?е кра?евине, што ?е било мало при?е инвази?е и касни?е анексаци?е кра?евине у новонасталу Итали?у.
Во?ска
[уреди | уреди извор]Арми?а Кра?евине Две Сицили?е била ?е копнена во?ска кра?евине. Створена ?е након доласка Бурбона у ?ужну Итали?у након рата за по?ско насле?е. Арми?а ?е уништена након похода хи?аде.
Кра?евска морнарица Две Сицили?е била ?е морнарица кра?евине. Била ?е на?важни?а и на?битни?а морнарица од свих других итали?аснких држава.
Економи?а
[уреди | уреди извор]
Велики проблем у кра?евини ?е била расподела зем?е, где ?е ве?ину зем?ишних поседа имало пар аристократских породица[4], док су села насе?авли пролетери. Сиромаштво ме?у пролетерима ?е било често, а за посао су се осла?али на поседнике зем?е.[4] Градови нису били нешто бо?и, индустри?ализам ?е био изузетно низак тако да се нису могли ни поредити са градовима северне Итали?е, Француске и Немачке.
?ош ?една заним?ива статистика ?есте то да ?е становништво у руралним подручи?има расло брже него и у самом Напу?у, што ?е потпуна супротност расту становништва у остатку Европе током Индустри?ске револуци?е.
Становништво
[уреди | уреди извор]Кра?евина ?е имала веома високу популаци?у, где ?е престоница, Напу?, била на?ве?и град на простору Итали?е. Напу? ?е тако?е, осим на?ве?ег града у држави, био и тре?и на?ве?и град у Европи.
Други на?ве?и град у држави, Палермо, био ?е тре?и на?ве?и у Итали?и. Током 19. века кра?евина ?е спопао нагли раст популаци?е, ко?а се подигла са пет на чак седам милиноа ?уди[5]. Током 1850. у кра?евини ?е било око 36% целе популаци?е Итали?е.
| Година | Напу?ска кра?евина | Сицили?анска кра?евина | Укупно | Референце |
|---|---|---|---|---|
| 1819. | 5 733 430 | / | / | [6] |
| 1827. | / | / | ~7 420 000 | [7] |
| 1828. | 6 177 598 | / | / | [6] |
| 1832. | / | 1 906 033 | / | [6] |
| 1839. | 6 113 259 | / | ~8 000 000 | [6] [8] |
| 1840. | 6 117 598 | ~1 800 000 | 7 917 598 | [9] |
| 1848. | 6 382 706 | 2 046 610 | 8 429 316 | [8] |
| 1851. | 6 612 892 | 2 041 583 | 8 704 472 | [10] |
| 1856. | 6 886 030 | 2 231 020 | 9 117 050 | [11] |
| 1859./1860. | 6 986 906 | 2 294 373 | 9 281 279 | [12] |
Географи?а
[уреди | уреди извор]Кра?евина ?е била поде?ена на укупно 22 департмана, од ко?их ?е 7 било у Сицили?и, а 14 у Напу?у.[13][14]
Након што ?е кра?евина покорена од стране кра?евине Пи?емонт-Сардини?е департмани су постали покра?ине Итали?е по закону Урбана Ратази?а.
Напу?ски департмани:
Покра?ина Напу?а (Напу?)
Тера ди Лаворно - Капуа/Казерта од 1818.
Принципато Цитра - Салерно
Принципато Ултра - Авелино
Базиликата - Потенца
Капитаната - прво Сан Северо, па Фо?а
Тера ди Бари - Бари
Тера ди Отранто - Лече
Калабри?а Цитра - Козенца
Калабри?а Ултра I - Ре?о ди Калабри?а- Калабри?а Ултра II - Катанцаро
Контадо ди Молисе - Кампобасо
Абрузо Цитра - К?ети
Абрузо Ултра I - Терамо
Абрузо Ултра II - Л’Аквила
.svg){kind=small}
.svg){kind=small}
.svg){kind=small}
Сицили?ански департмани:
Покра?ина Калтанисета - Калтанисета- Покра?ина Катани?а - Катани?а
- Покра?ина Агри?енто - Агри?енто
- Покра?ина Месина - Месина
- Покра?ина Ното - Ното
- Покра?ина Палермо - Палермо
- Покра?ина Трапани - Трапани
.svg){kind=small}
Види ?ош
[уреди | уреди извор]- Кра?ице две?у Сицили?а
- Напу?ска кра?евина
- Кра?евина Сицили?а
- Кра?евина Пи?емонт-Сардини?а
- Кра?евина Итали?а
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ ?Sicilian History”. www.dieli.net. Приступ?ено 2025-08-06.
- ^ ?La Rivoluzione siciliana del 1848”. Museo del Risorgimento - Lucca (на ?езику: итали?ански). 2025-08-06. Архивирано из оригинала 17. 06. 2024. г. Приступ?ено 2025-08-06.
- ^ Villari, Luigi. Ferdinand II. of the Two Sicilies. стр. 268.
- ^ а б Vigna, Marco. ?Latifondo e povertà nelle Due Sicilie”. Nuovo Monitore Napoletano (на ?езику: итали?ански). Приступ?ено 2025-08-06.
- ^ Astarita, Tommaso. Between Salt Water and Holy Water: A History of Southern Italy. стр. 18.
- ^ а б в г Macgregor, John. Commercial Statistics: A Digest of the Productive Resources, Commercial Legislation, Customs Tariffs, of All Nations. Including All British Commercial Treaties with Foreign States. стр. 18.
- ^ Partington, Charles F. The British cyclop?dia of literature, history, geography, law, and politics. стр. 553.
- ^ а б Italy in the Making 1815 to 1846. стр. 37.
- ^ Macgregor, John. Commercial Statistics: A Digest of the Productive Resources, Commercial Legislation, Customs Tariffs, Navigation, Ports, and Quarantine Laws, and Charges, Shipping, Imports and Exports, and, the Monies, Weights, and Measures of All Nations. стр. 18.
- ^ Blackie. The Popular Encyclopedia: Or, Conversations Lexicon. стр. 246.
- ^ Russell, John. Selections from Speeches of Earl Russell 1817 to 1841 and from Despatches 1859 to 1865: With Introductions. In 2 Volumes. стр. 223.
- ^ Mezzogiorno d'Europa. стр. 476.
- ^ Goodwin, John. Progress of the Two Sicilies Under the Spanish Bourbons, from the Year 1734-35 to 1840.
- ^ Pompilio, Pompilio Petitti. Repertorio amministrativo ossia collezione di leggi, decreti, reali rescritti ecc. sull'amministrazione civile del Regno delle Due Sicilie, vol. 1. стр. 1.
| Ме?ународне | |
|---|---|
| Државне | |
| Остале | |
